Naša stvarnost

BIBLIOTEKA „POLITIKA ! DRUŠTVO” 205

znači da jedna lakva fendenca mora svakako bili ne samo pozdravljena, već i polpomognufa, bez obzira na sasvim pojmljiva i neizbežna neslaganja koja mogu da postoje i postoje, ali koja nikako ne mogu da prerasšl!u u nepopravima razmimoilaženja. Danas se kod nas, voljno ili ne, ćuli o najznačajnijim pojavama, ili se, što je daleko opasnije, fumače na fakav našžin da se lakva „fumačenja” jedino smeju nazvali falsifikovanjem. Ova biblioleka je reakcija na fo prećuškivanje i falsifikovanje, i preistavlja niz napora da se — razume se u prilično fesnim okvirima postojećih mogućnosti — hrabro i dosledno ukaže na islinu. Saradnici ove biblioteke većinom su naučnici, pa se fime i ovoga pula dokazuje da prava nauka i pravi naučnici ne. samo da freba, već hoće i umeju da kažu svoju rež o aktuelnim zbivanjima, i to lako da i sama njihova reč bude aktuelna.

Dovoljno je makar samo bacifi letfimičan pogled na leme obrađene u izdanjima ove biblioteke, pa će se odmah primehii njena živofnosf.*) Pod poslojećim okolnostima čak i samo fo preistavlja zavidan uspeh...

*

Poslednja sveska ove bibliofeke, Savremeno pravno uređenje radnih odnosa od g. Radomira Lj. Živkovića, bavi se kako se iz samog naslova vidi jednim neobično značajnim pitanjem. G. Živković se je ograničio samo na principielno poslavljanje ovog problema i na konslafovanje najosnovniit činjenica, ali su izlaganja g. Živkovića jasna, a zaključci nedvosmisleni i odlučni.

U loku jednog saželog istorijskog osvrla na razvoj radnih odnosa, g. Živković naglašava da se je sa razvojem indusfrijskog. kapitalizma sve više povećavao slupanj eksploatacije radne snage, šlo je imalo za posledicu nužno ograničenje eksploafacije pufem jednog novog zakonodavsiva sivopo svojoj socijalnoj svrsi freba da bude palijatfivno a ne represivne, ali isto vremeno konslaluje da u praksi obično nije tako.

G. Živković je jezgrovifo ukazao na uzroke, karakter i socijalnu svrhu modernog radnog prava i radničkog zakonodavsiva. Ali je ipak unekoliko nedovoljan, pa čak i nejasan kada govori o klasnom obeležju radnog. prava i iz njega proizašlog zakonodavsiva, a fa njegova nedovoljnost i nejasnosi očigledno proističu iz njegovog shvalanja države, naime iz iluzije da je ona vanklasna i da je moguće da ona bude objektivni arbifar između radnika i poslodavca. Ako se konstaluje ova iluziju g. Živkovića, iz ove konsltatacije nipošlo ne proističe slav da je i jedno napredno radničko zakonodavsivo

*} Evo samo naslova njenih dosadanjih svezaka: Pred konkordalom, Šta freba izmeniti u Zakonu o štampi (Mihajlo Ilić), Mačela demokratije (Božidar S. Marković), Odvajanje crkava od države u Francuskoj, Narodna skupština i izborni Zakon (Ljubomir Radovanović), Ekonomski i socijalni osnovi deklatacije prava (Milan J. Žujović), Konirola ustavnosii Zakona i američka demokrafija, Savremena Kina kao država (Jovan Đorđević), Ilirski pokret (Miloš Radojković), Državno pravni položaj Hrvalske u okviru Habsburške monarhije (Milan Vladisavljević), ideološki frontovi (Vladimir Simić), Kroz srednju školu (Radoje Knežević), Francuska politika i vlade Marodnog fronta (Mihajlo Perović), Korporatfizam (Gaelan Piru), Savremeno pravno uređenje radnih odnosa (Radomir Lj. Živković).