Naša stvarnost
.
JUNI 1938
DANAŠNJICA ZADRUGARSTVA
O čem ı je reč
Sam naipis kazuje uglavnom šla je predmet ovoga članka.
A i on ne kazuje o kome će se zadrugarsivu govorili: da li o zacrugarsivu uopšle ili samo o zadrugarsivu u našoj zemlji.
Stoga moram odmah da učinim ove ograde:
O zadrugarsivu se od nekoga doba u nas česlo govori, ali više o nekim unufrašnjim sporovima međ drugarima nego o samom zadrugarstvu. Uzme li ko da govori o ovom poslednjem, na fo relko ko da obrati pažnju, i uvek preovlada ono prvo. Socijalnu, ekonomsku i moralnu sfranu zadrugarsiva poliskuju ova lična razmimoilaženja; ona su nadvladala sve druge obzire i naročito slicajem izvesnih prilika — onemogućila su objeklivan govor o njemu. U fakvim uslovima nije mogućno ofvoreno go-
'vorili o fakvom zadrugarsivu. Neufešan fakal, ali je fakat da in-
stitucija, koja za svoje ostvarenje ima da zahvali uglavnome oslobođenju ličnosti od svih socijalnih stega — ropskih, meropaških, neslobodnih — sama danas, delima i ponašanjem dobroga svoga dela, sprečava da se o njoj oflvoreno govori. Stoga ja neću ovde govoriti o današnjici zadrugarstva u našoj zemlji; ako ga gde pomenem, fo će biti samo gredom, no neću ulaziti u ocenu bilo njegova načina rada ili njegova ponašanja. Imajući pred očima ukupnost, ja ne mogu u ovoj prilici da odvajam izuzeike prvo, jer je fo danas nemogućno i drugo, jer su se i oni sami osvedočili da im fo odvajanje danas malo može da pomogne.
O zadrugarstivu uopšle ne može se fakođe ovde govorili, jer je za fo mali okvir jednoga članka. Zadrugarsivo u Velikoj Britaniji, Švedskoj i još nekim zemljama ima lako značajnih primera da ne bi bilo suvišno kada bi im se posvetili više ovakvih članaka. Stoga moram da napustim i fu opširnost.
U mesto, i jednoga i drugoga, ja ću se ograničiti da iz široke današnjice zadrugarsiva iznesem samo ono što je bilno u njoj, što je osobito karakteriše, šlo je najvažnije u shvatanju zadrugarstva danas. Mislim da je to i prvo u celoj stvari, i da se sve ostalo — radovi, uspesi itd. — može lako doznati iz koga bilo svetskoga godišnjaka.
Zadrugarsivo — socijalni fakat
Obično se smafra da je zadrugarsivo sporazum ili udruženje više lica koja su se sporazumela da zajednički svrše ili vrše neki posao, polreban svima. Uz lo, objašnjava se, da su se fa lica dobrovoljno sporazumela, da ih niko na lo nije namorao, da tako i rade, da, dakle, sve biva po slobodnom dogovoru i nahođenju njihovu. Ponajčešće jedno lice daje ideju za sporazum i udru-
teze.