Naša stvarnost
2 MIKA AVRAMOVIĆ
ženje, i za lo se fo lice obično smalira inicijaforom, pokretačem, osnivačem.
Ovako je fumačeno zadrugarsivo u svakoj zemlji, gde se vidnije istaklo i razvilo. | svako je dobilo ime po svome prividnome pokreltaču i osnivaču. Tako se ono u većini i danas fumači, adegod ljudi nisu još dospeli do pravoga izvora njegova. Ovde se odbacuje takvo fumačenje, ne samo kao površno nego i kao u osnovi pogrešno, i iznosi tumačenje koje sama priroda stvari preporučuje i nameće.
Zadrugarstvo je socijalni fakaf, drugim rečima ono je fvorevina jedne socijalne grupe ili jednoga društva, i postaje kao što poslaju sva druga socijalna fakta. Postaje u toku društvenog procesa. Poslaje ne samo u ljudskim grupama, nego i u životinjskim grupama. Kako postaje zadrugarstvo gemova (ribolov), ili papagaja (branje plodova), ili vukova (njihovih zaseda prilikom gonjenja plena), ili dabrova (u građenju podvodnih skloništa) ifd.? Ko je tu pokrelač i osnivač onih mnogih i vrlo uglednih zadružnih akcija i one primerne deobe koja je postignuta udruženim naporima? U ljudskoj grupi zadrugarsivo poslaje što to polrebuje opstanak same grupe, i ona ga proizvodi što fo njen živofni opslanak traži, što je inače sam opstanak u pitanju.
Opažen je ovakav proces u ljudskoj grupi. Nemanje i fraženje hrane — plodova, lov, ribolov. Traženje skloništa. Zauzimanje ili odbrana prostora ifd. Sve ove polrebe dejstvuju kao pritisak na one koji ih osećaju. Danas su ovakve pofrebe nesravnjeno brojnije i složenije. Često one pogađaju sve članove grupe, no ima slučajeva kada je u pitanju samo jedan deo grupe. No, bilo jedno ili drugo, grupa se inferesuje i dela — kako kad nekad jače, nekad slabije. U prvom slučaju, dela živahno cela grupa; u drugom slučaju, pod okriljem grupe deluju živahno oni koji su neposredno pogođeni. Zainteresovanost grupe u prvom slučaju je jaka, u drugom slabija; ali se grupa i tada interesuje, jer njoj ne može biti svejedno kako će proći jedan njen deo. Danas je u pitanju jedan deo, sufra može biti drugi deo, preksufra treći iftd.; moglo bi se desiti da grupa oslabi da se više ne može održali; stoga ni jedna grupa nije ravnodušna ni kada najmanji deo njen strada.
Ovde imamo već jedan grupni proces koji, kao i svaki drugi, mora da proizvede izvesna dejstva. Prvo dejstvo ovde je jedan izvestan prilisak — pofreba hrane ili skloništa, ili prostora itd. i to prvo dejstvo izaziva redom druga. U prvom redu, oni koji neposredno osećaju dani pritisak, mentalno reaguju na nj. Nezadovoljni su, fraže da se oslobode. Ako je dodir međ njima češći i tešnji, oni lakše menjaju misli i raspoloženja, lako se stvara opšte i široko raspoloženje. Je li njihov dodir redak ili — zbog udaljenosti — otežan, raspoloženje se sporo i postepeno širi. U svakom slučaju izvesno mentalno raspoloženje slvoreno je i postepeno hvala širi koren. Pritisak je izvršio svoje prvo dejstvo, stvorena je osnova za reakciju, freba vrlo malo pa da se ona i javi.