Naša stvarnost

JEDAN POGLED 43

dovnih polreba našeg slanovnišiva. Međulim, zbog raznolikosti geografskih uslova proizvodnje, na prvom meslu, ali, i različite. istorisko-poliličke prošlosli pojedinih oblasti, kullurnih uticaja i prosvećenosli stanovnišiva, poljoprivredna proizvodnja je iz oblasti u oblast dosta raznolika, kako u pogledu na infenzifel, ako i na nivo. Dok je, na primer, u Panonskoj Niziji na savremenoj VI-" sini i daje veliki višak proizvoda, naročto žita, dolle je u prostranoj oblasti Dinarskog Krša zaostala, i, pritom, naročito zemljoradnička proizvodnja, redovno daje ispod minimuma potreba stanovništva ove oblasti. U Dinarskom Kršu je, dakle, poljoprivredna proizvodnja p a si v nn a. Međulim, i druge privredne grane u mnogim predelima ove oblasti ne daju višak proizvodnje, čija bi vrednost mogla nadoknaditi manjak u zemljoradničkoj proizvodnji. Naproliv, i ove grane proizvodnje, u pojedinim predelima, ne mogu da podmire ni pofrebe reiko naseljenog stanovnišiva. Dinarski Krš je naša najveća privredno pasivna oblasi. Ovakav karakter daje ovoj oblasti, na prvom meslfu, skoro redovno pasivna zemljoradnička proizvodnja čak i u pojedinim predelima, koja je glavna privreda Krša.

Pitanje o poboljšavanju poljoprivredne proizvodnje u Dinarskom Kršu samo je jedno u skupu pitanja o poboljšavanju njegove celokupne privredne proizvodnje. Ali je ono, kao što je naglašeno, i osnovno. Da bismo ušli u suštinu ovog problema i pravilno ga poslavili, što je od osnovnog značaja i za njegovo praktično režavanje, moramo prvo u nekoliko poleza istaći osnovne uslove privredne proizvodnje u Dinarskom Kršu, a naročito' činioce njegove pasivne poljoprivredne proizvodnje. Iz ovih uslova i činilaca istaći će se reljefnije u koliko čovek ima mogućnosti da posreduje i svojom smišljenom akcijom preinačava prirodne uslove proizvodnje, stvara nove odnose i poboljšava poljoprivrednu proizvodnju, a fime i osnovne uslove za život u ovoj oblasti. Treba odmah istaći, da su ovde uslovi i činioci poljoprivredne proizvodnje fako složeni, da jednim povoljnim, pozifivnim, odgovaraju drugi nepovoljni, negativni. Ali su zalo u ovakvom kompleksu lokalnih uslova i činilaca proizvodnje već dafe osnove i polslicaji za intervenciju čoveka. U kršu često ima. mogućnosli, da se fehničkim metodama i sredstvima, jedni od ne-– gafivnih uslova preinače ili slvore novi povoljni uslovi, i na taj način ceo skup prirodnih uslova proizvodnje fako izmeni i iskoristi, da se u manjem ili većem predelu pasivna poljoprivredna proizvodnja učini aktivnom. Samim tim je, dakle, problem o poljoprivrednim melioracijama Dinarskog Krša i kulturno-geografski problem ove naše oblasti. Predeli pasivne privredne proizvodnje imaju više-manje karakter „prirodnih predela”. Jer, čovek u njima, često, nije znafnije izmenio prirodne uslove proizvodnje; upravo, u njima se ne isliče jače smišljena delafnost čoveka. U Dinarskom. Kršu se znafne privredne površine ne iskorišćavaju ili samo delimice, neracionalno. One su, uglavnom „prirodni predeli”. Preinačavanjem prirodnih uslova proizvodnje i privođenjem ovih povr~