Naša stvarnost

44 ? DR. SIMA M. MILOJEVIC

šina privrednom iskorišćavanju, vrši se, dakle, preinačavanje ovih „prirodnih” u „kulturne predele”.

U glavnim polezima, ovo bi bio kompleks prirodnih uslova i činilaca poljoprivredne proizvodnje u Dinarskom Kršu.

Dinarski Krš, pre svega, jako oskudeva zirafnom zemljom. U njegovom zapadnom delu, u ljutom kršu, suprotno drugim našim predelima, zemljište je na velikom proslransivu stenovilo i golo, bez onog pokrivača od meke, rastresite zemlje, u kome rastu samonikle i kulturne biljke, i za koji je vezana poljoprivreda. Samo ovde onde, na dnu karsnih udubljenja, vrtača, uvala i karsnih polja, javljaju se površine zirafne zemlje, skoro neznalne u poređenju sa okolnim golim površinama. Za krš su, uopšte, karakteristične sasvim male deonice ziralne zemlje, kakve se samo izuzefno nailaze u drugim predelima. Zbog foga je ovde svaka stopa zemlje, naročito leti, pod kulturama ili samoniklom vegelacijom. Za čoveka u Dinarskom Kršu imaju najveći značaj ziralne. površine na dnu karsnih polja, koje u nekim poljima iznose i.po više.hiljada hektara (u Popovu Polju plavljena ziralna površina iznosi preko 4000 ha). Od kolikog su značaja ove za Krš ogromne površine zirafne zemlje (kojih inače nema redovno u svakoj oblasti krša) ističe već i sama činjenica, da čovek u ovoj oblasti i veštački pravi male njive, kašto od koju deseftinu kvadrafnih metara, donoseći često zemlju na sebi sa druge strane. U 'pĐojedinim predelima ove veštačke njivice su čak sva ziralna zemlja. Zbog foga je u poljoprivrednim melioracijama Dinarskog Krša od osnovnog značaja poboljšavanje poljdoprivredne proiz“wodnje u karsnim poljima, najvećim površinama ziralne zemlje, za koje je vezan skoro celokupan privredni život prostranih karsnih predela.

Krš se, dakle, karakteriše velikom oskudicom zirafne zemlje. Međutim, ona je u izvesnoj meri nadoknađena njenom plodnošću. Sa površina na kojima je čovek preinačio prirodne uslove proizwodnje, koje, na primer, navodnjava u vegelacionoj periodi useva, dobijaju se veliki prinosi, a u nekim predelima, u vezi sa 'klimafskim uslovima, i. dve žetve godišnje.

Slično su kombinovani i klimatski uslovi poljoprivredne proizvodnje u Dinarskom Kršu. Pre svega, u velikom delu ove oblasti fermički uslovi su vrlo povoljni, naročito u predelima koji stoje 'pod izrazitim uticajem Jadranskog Mora, kao što je krš na jadranskoj padini Dinarskih Planina i polja rastavljena od mora niskim 'prečagama. Pored foga, almosferskih taloga pada u ovoj oblasti znalno više nego u unufrašnjosti naše zemlje. Ali je, na drugoj strani, njihova raspodela u foku godine sasvim neravnomerna. 'Nesrazmernno veća količina almosferskih taloga. pada u zimskoj polovini godine). Međutim, lefi, kad je vlaga najpofrebnija kul-

1), Pavle Vujević: Podneblje. Kroljevina Jugoslavija. Ceogrofski i etno·grofski pregled. Uredio Pavle Vujević. Beogrod 1930, str. 56.