Naša stvarnost

48 DR. SIMA M. MILOJEVIĆ

južnom. delu, kao i u poljima i uvalama koje su od mora raslavljene niskim prečagama (Gradac, Konavli) nameće se kvanfitalivno povećavanje odomaćenih unosnih kullura i uvođenje novih, prema lokalnim uslovima. U primorskom Kršu freba pre svega, povećali broj stabala masline i unapredili kvališafivno proizvodnju ulja. Pored foga, u znalnom delu Krša treba odomaćenu lozu zameniti boljim vinskim vrstama (na pr. u Konavlima), ili vrstama čije je grožđe pogodno za sušenje. U' drugim predelima, naročilo na niskim platfoima iznad: mora, (kao što je plato između Konavala i mora) mogu se uvesfi krupnije vrste smokve za sušenje i unapredili njihova prerada za lržište. U mnogim predelima bi se mogao uvesti beli dud i razviti: gajenje svilene bube. Treba mnogo veću pažnju obraliti voćarstvu u Kršu. U Moslarskom Blatu, na primer, vrlo dobro uspevaju 'breskva i kajsija i neobično su ukusne; pritom, ovde dosla rano dospevanju njihove rane vrsle. Pa ipak se ovde voće uopšle malo gaji, jer stanovništvo još uvek smalra voće kao luksuz, koje su ranije gajili samo muslimani, posednici zemlje iz Moslara. Međutim, ovo je polje blizu jednog većeg grada i železničke pruge, fe ima mogućnosli da se iznese na frg i rano i obično voće. U ovom istom polju, pokušaj sađenja pamuka, po kazivanju eksperimenfatora, dao je dobar rezulfaf. Najzad, mnogo veću pažnju freba obralili aromafičnim i lekovitim biljkama, kulturnim kao i samoniklim, i unaprediti ovu granu privrede.

Prema svemu, zamenom odomaćenih neunosnih kultura plemenitim i unosnijim, poljoprivredna proizvodnja u Dinarskom Kršu mogla bi se znafno unapredili, osobito u pogledu na povećanje vrednosti proizvoda, bez velikih materijalnih sredstava.

Problem o poljopriverdnim melioracijama Dinarskog Krša sastoji se, prema ovome, iz pitanja o navodnjavanju zemljišta, regulisanju poplava u plavljenim poljima i racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje, naročifto smenom. odomaćenih kullura unosnijim, i uvođenjem :novih. Prva dva pitanja su u sušlini hidrotehnička pitanja. Poglavito fehnikom čovek preinačava prirodne uslove proizvodnje i unapređuje privredu. U kršu, zbog posebnih hidrografskih odnosa to je zadatak specijalne hidrofehnike. Tek posle rešenja prva dva pilanja, hidrofehničkim melodama, ističe se pilanje o racionalizaciji privredne proizvodnje. Ali se ono delom može rešavali i uporedo sa prva dva pilanja ili i nezavisno od njih.

Ovom fesnom vezom problema o poljoprivrednim melioracijama Dinarskog Krša, sa hidrofehničkim pitanjima, ovaj problem je još više komplikovan i zbog loga samo delimice rešen. Jer, hidrotehnički melioracioni radovi iziskuju velika maferijalna sredstva, osobito zbog speciličnih i skupih tehničkih radova. Savremena fehnika rešava pitanje o regulisanju poplava u poljima sivaranjem vešlačkih otoka kroz lunele; to iziskuje znafna sredsiva. Ali, isto tako i izgradnja poslrojenja za navodnjavanje zemljišta. Pritom su zirafne površine i predeli u Dinarskom Kršu ras-