Naša stvarnost

TRJIDESETA 10i

tako važan i da su Meksikanci neobično simpatični ljudi. Ta četiri meseca koja sam proveo prelazeći na konju stotine kilometara kroz zažarene ravnice, spavajući na zemlju sa hombres,š igrajući i pevajući po čitave noći po haciendas,? posle dugih dana provedenih na konju i živeći u bliskom dodiru sa ljudima, kako u zadovoljsitvu fako i u borbi: bio je to, možda, najsrećniji period moga života. Dobro sam se slagao sa ovim grubim borcima. Bio sam zadovoljan sobom. Voleo 'sam ih isto toliko koliko i njihov način života. Ponovo sam nalazio sebe. Pisao sam bolje no ikada.

Zatim je došao Svelski rat. Pratio sam ga kao dopisnik i proveo sam godinu i po dana pulujući kroz sve zaraćene zemlje i sve frontove. U Evropi nisam našao ni spontanost ni idealizam koji sam sretao u Meksiku. Bio je to rat fabrika. Rovovi su bili radionice koje 'su proizvodile pustoš, pustoš tela i pustoš duha — jedine prave smrti. Sve je bilo stalo sem oruđa smrti i uništenja. Evropski život koji je bacao svoje svežlosti pravaca, nestajao je, — i još uvek nestaje u jednom falasu. Izgleda mi da se ne mogu opredeliti ni za jednu od zaraćenih strana: obe me užasavaju. Za mene je Svetskij rat samo uništenje živofa i ljudske evolucije. Čekam, čekam da sve prestane, da život ponovo nastavi svoj tok kako bih naslavio svoj rad.

Posmatrajući pažljivo sve fo, nalazim malo stvari, za ovih trideset godina živoja, na kojima bih se mogao zadržati. Ne verujem u boga i ne želim ga. Vera je samo druga reč za »naći samog sebe«. U mome životu kao i u mnogim drugim, mislim da ljubav igra veliku ulogu. Proživeo sam razne ljubavne istorije, uzbudljive i srećne časove, pomirenja posle sukoba. Naneo sam velike bolove i sam sam duboko patio. Najzad sam našao drugaricu i sapuinicu o kojoj sam snevao i koja mi je bliska kao što to nikad niko nije bio. I sad se ne brinem za ono što će se dogoditi.

(Prevela V. P.) John Reed

8 Hombres, na španskom: ljudi, 9 Haciendas: imanje.