Naša stvarnost

MONTESEIJE DANAS . 1i1ib

govo veličanje demokratije i parlamenžarizma, a ističu kao srž njegovog učenja ništa drugo no — rasizam. Bugle, jedan od vodećih savremenih francuskih sociologa, nedavno je uslao protiv ovih izvrfanja. Bugle je ukazao na činjenicu da ideolozi tofalitarnih režima hoće po svaku cenu da »anektiraju« mnoge kulfjurne tekovine prošlosti, i ubedljivo je dokazao da je svaka akva »aneksija« u istini samo obično izvrtanje. I Bugle sa pravom zaključuje da bi Monteskije sigurno od takvih slavopojki i uzdizanja zadrhtao u svome grobu, kada bi mu se samo nekim čudom desilo da ih čuje!

Monžeskije (Charles de Secondat baron de Ja Brčde et de Montesquieu, 1689—1755), po mnogome je preteča filozofije prosvećenosti i slobodarstva XVIII stoleća, preteča je onim ideološkim predhodnicima velike francuske revolucije koji su podrobno sproveli kritiku feudalnih pogleda na svet} i društvo. lako kao plemić pripadnik privilegovane klase, Monteskije je pokrenuo niz društvenih problema koji su po njegovu klasu bili opasni, pošto su njihova rešenja nužno pogađala njen povlašćeni položaj. On je u svome delu razvio kritiku postojećeg društva, a naročilo kritiku fadanjih političkih poredaka, i ne samo da nije hteo da ostane apologet apsolutističke monarhije, već se, naprožjiv, načelno opredelio za demokražski parlamenžarizam, ne izbegavajući da se izjasni i o nizu društvenih preduslova neophodnih za usposflavljanje demokratije.

Pošto je prokrstario skoro celu Evropu i poduže proveo u Engleskoj, Monteskije je i na osnovu neposrednih zapažanja i proučavanja razvio svoju kritiku društvenog nazadnjašiva i postavio svoje slobodoumne teorije. U prvoj polovini XVII stoleća bilo je i suviše opasno drznuži se protiv neprikosnovenog vladajućeg društvenog i političkog poretka, i zato Monteskije u svojim Pezrsijskim pismima (Leffres persannes, 1722) uzima satirični oblik izlaganja svojih ideja. U njima je Monšteskije podjednako i slobodarski mislilac i nadahnuti satiričar. Te njegove žaoke zabodene još pre više od dva stoleća mogu i dandanas da peku mnoge u savremenoj Evropil Još u tom prvom njegovom Vvećem delu očito se zapaža da Monteskije obraća ogromnu pažnju i na specilično društvena pitanja i da je sklon da uzroke društvenim pojavama fraži i u samom društvu, a ne samo u prirodi ili božijoj promisli. U tom pogledu su značajna i njegova Razmišljanja o uzrocima veličine Rimljana i njihovom opadanju (Constidćratios sur les causes de la grandeu des Romains et de leur dćcađence, 1734), u kojima se inače nalaze i mnoge aluzije na njegovu savremenost.

No ifek 1748 Monšteskije je u Duhu zakona (L'Esprit de lois) sistemaski izradio svoje poglede. Monšteskije tvrdi da zakoni moraju da budu zasnovani na konkretnim činjenicama kao što su klima, zemljište, način živofa naseljnog stanovništva. A naročito naglašuje raznovrsne i mnogobrojne činioce koji određuju oblik društvene zajednice i tvrdi da o njima žreba voditi najviše računa pri stvaranju političkog porefka. Dalje Monteskije konstatuje da postoje tri tipa vladavine: demokrafski, monarhijski i despožiski. Demokrašski oblik je za njega najsavršeniji, mada sumnja da je on ostvariv u Francuskoj. Ra-