Народно благостање, 23. 03. 1935., стр. 13

23, март 1935.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 MARTA 1935 GOD.

Podloga je per saido ove medelje povećana za 6,5 па 1.310.5 miliona dinara a s obzirom na 28.5% prim, za 8,43 na 1.684 miliona dinara. Zlato u kasama je povećano za 5.4 na 1.140 miliona, — sa 28.5% primom za 7 ma 1.465.2 miBona, zlato u inostranstvu smanjeno je za 4.3 na i22.6 mjliona a devizni stok je porastao za 5.2 na 47.2 miiona.

Стање Народне банке (у милионима динара). ·

31. ХП 8. Ш 15. 11 1933 1935 1935

31. XML АКТИВА 1932 Подлога ;

зл, у касама и на стр. злато у касама — —

31. ХИ 1934

1760.8| 1794.9 1784.6| — 1134,8) 1140.2

злато на страни — — 126.9 122,6

новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.1 0,4

девизе — — — — — 206.5|] 111.2) 120.8 42,0) 4722

Укупно — | 1968,1| 1.906) 1905.5| 13040) 1310.5

Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 1,9! 545 1044! 1410) 142,2 ·Кован новац:

у никлу и сребру— — || 139.9| 239.9| 206.1 2295! 258.5 Зајмови:

менице — ____ | 2141.9|1808,8|1528.8| 5630 1553,5

на хартије од вреди. — | 344 8| 293.1| 235 1| 259.8| 250.1

Укупно — | 2456 8| 2101.9| 1763.9| 1822.8| 1812,7

Хартије од вредности — 15,4, 11.7 169) 169! 16.8 Ранији аванси држави — || 1808.6| 1715.5) 1686.6) 1688,1| 1688,3 Привремени аванси Глав. |

Држ, Благајни — — — | 600.0/ 600.0) 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 58.0 54.9 1064! 108.9! 108.9] Вредности ост, фондова 7.9 117 12.0 12:21 12,2 ·Непокретности, завод за |

израду новч, и намештај || 154.1| 153.7| 153.5| 155.9) 1560 Разна актива — — — — || 21.6| 115.1| 276,4 3130) 313,5

ПАСИВА

Капитал — — — — — 180.0)] 180.0| 180.0) 180.0| 180,0 Резервни фона — — — | 73,8 843 112.4| 1146) 116,6 Остали фондови — — — 8.6) 13,7! 2051 2051 21,1

Новчанице у оптицају ДЕО Обавезе по виђењу: потраживање Државе —

41121 4321.1! 4383.9] 4351.1| 4334.9 135: 73) ' 69 ' 45 5,8

жиро-рачуни — — _ || 3841 4144 5319) 546.2) 572.5| разни рачуни — — — || 299.6) 5492! 327.0| 6842: 6590 Укупно — || 697.8| 1031.0] 865.8) 1234.9| 1237.4

Обавезе са роком — — || 1459,4) 1106.3| 952.9 276.3|! 287 0 Разна пасива — — — — 40.31 222.9) 316.4] 214.4! 242 7

Оптицај и обав. по виђ. Укуп. подл, -- 28'5% прим || — — Snaro — 28'5% npaM —| — — —

укупно покриће — —| — — —

1675.6| 1684,1 1458.2| 1465,2 2999% 3022

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _

__КОЊУНКТУРА

5410.5| 5358.2! 5249,8| 5586.1| 5572 4

покриће у злату па 2610% 2629:

Devize koje ne ulaze u podloga porasle su та 11 па 142.2 miliona. Kovan novac povećam je za 28.0 na 258.5 mi.

Menični zajmovi su opali za 9.5 na 1.553.5 miliona a

lombardni za 620 hiljada na 259.2 miliona.

Obaveze po viđenju su per sa'do povećane za 2,4 па 1237.4 miliona zbog sledećih promena: potraživanje državno je poraslo та 1.2 па 5,8 miliona, žiro-računi za 26.3 na 572.5 miliona dok su razni računi opa!i za 25.1 na 659.1 miliona.

Obaveze sa rokom su porasle za 10.7 na 287 miliona a razna pasiva za 28.3 na 242.7 miliona.

Oplicaj novčanica ove je nedelje smanjen za 16.7 na 4.3534.9 miliona dinara a obaveze po viđeiju i opticaj ukupno opale su za 14.3 na 5.5724 m{liona. Pokriće iznosi 30.22% a u zlatu 26.29%. ii

Страна 205

Beogradska berza

· Mrtvo! Nema hleba! To su izrazi kojima berzijanci označavaju ono što se u berzanskoj terminologiji inače naziva stabilizacija. Već smo u prošlom izveštaju naglasili da se kursevi nalaze u znaku stabilizacije. Ta se tendencija još |ače osetila u ovoj nedelji. Naravno da špekulantima to nije ni najmanje pravo, jer oni žive od diferencije kursa. Ali sa opšte tačke gledišta to nije ni najmanje štetno.

U ostalom, mi nalazimo da je stabilnost kurseva. u ovom vremenu više no povoljna pojava. Oko nas se odigravaju burni događaji. Grčka je bila u teškom građanskom ratu. Nemačka emancipacija od vojnih klauzula Versaljskog ugovora takođe ie u jednom delu štampe stvorila uznemiravajuće uzbuđenje. U Francuskoj su kursevi i državnih papira prilično popustili. Između Abesinije i Italije odnosi su još uvek veoma zategnuti. Sve su to okolnosti pod kojima bi kursevi u drugim zemljama morali da popuste. Samo se kod nas hajdučka krv ne boji toga. I stabilnost kurseva pod ovakvim prilikama može se nazivati naročitim poverenjem i dobrim raspoloženjem na tržištu hartija od vrednosti.

Na pojedinim sastancima imali smo ove nedelje na beogradskoj berzi sledeće kurseve:

15 HI 18 И 19 Ш 20121 Ш 7% Investicioni zalam 7750 7675 7675 —— 71.65 6% Begluci, prompt 66.50 66.62 66.82 67—" 66.25 6% Begluci, termin 4% Agrarci 48.375 48.375 — — 4825 7% Bler — 68— — 68.437 68.25 8% Bler 7% ЗеНотап === == == ' 70:50. 71Rat. šteta, prompt 380.— . 378.— 378.— 378.50 377.50 Rat. šteta, termin =. —- == :3/050. === Narodna banka 5200.— : Agrarna banka 262.— 260.50 250.— 260.— 259.—

Jedina promena u ovoj nedelji je skok Blerovih papira. To se moglo sa sigurnošću očekivati baš u vremenu stabilizacije kurseva. Jer za vreme fluktuacije jedan deo kapitala se obraća papirima koji fluktuiraju; ali čim se za izvesno vreme izvrši stabilizacija počinje sve da kalkulira ukamaćenju, u «оте slučaju dolarski papiri dobijaju veliko preimućstvo. Cele nedelje je bila velika tražnja za dolarskim papirima i to izgleda da ih kupuju ruke koje ih neće više ispustiti. Kad dinarski 1% papiri stoje preko 76.—, onda moraju odgovarajuće stajati i dolarski papiri.

Obrt u efektima iznosio je ove nedelje 6.07 miliona prema 9.1 miliona u prošloj i 8.15 miliona u prefprošloj nedelji. U Ratnoj šteti je trgovano za 2.9 miliona a u 6% Beglucima za 1 milion. Relativno vrlo velik obrt ie zabeležen kod 7% Investicionog zajma, za 936 hiljada. Interesantno je da su роslovi u terminima u dinarskim papirima bili neznatni. U Ratnoi šteti svega za 1.17 miliona, a u 6% Beglucima ха 50 Нада 4:nara. Tome na suprot bilo ie terminskih zaključaka u dolarskim papirima, što je kod nas veoma retko: u 7% Bleru i 7% Seligmanu za po 60 hiljada dinara.

U pojedinim papirima obrt je bio:

u hilj. dinara 7% Investicioni zajam 936 6% Begluci, prompt 1.086 6% Begluci, termin 50 4% Agrarci 226 17%. Bler, prompt 326 7% Bler, termin 58 "8% Bler —