Немачки буџет, стр. 45

41

Још ce јасније види уставотворчева намера, кад ce прочита чл. 72. Устава. Ту ce прописује, да ce „свакогодишње“ (alljährlich) има да подноси завршни рачун Савезном Behy и Рајхстагу. На ово посланик Рикерт примећује: „То би био куриозитет од Устава и не може се уопште мислити, да je немачки народ у станьу да тако што учини, кад би Устав за буџет допуштао двогодишње или уопште вишегодишње периоде, а чинио обавезним годишње полагање рачуна.“ 1 ) Тако исто у § 28. Bankgesetz-a од 1875. г. прописује, да се плате и пензије директоријума Царевинске Банке утврђују „годишње“ (jährlich) царевинским буџетом. „Тада вели даље Рикерт у своме говору мора да су ипак савезне владе биле мишљења, да се царевински буџет годишње мора и да утврђује.“ Са ових разлога, у главном, Рајхстаг je сматрао Бизмарков поступай за неуставан. Уосталом и сам Бизмарк морао je годину дана раније бити истог мишљења. почем je тражио измене у Уставу, које би му омогућавале такав поступак. Кад je Рајхстаг одбио да усвоји те уставне измене, онда je Бизмарк просто, и без уставног текста, покушао да у пракси изведе своје идеје. Такав поступак још мање je био симпатичан. Стога je Рајхстаг усвојио само буџет за 1883/84, а кад je дошла на ред специјална дебата о буџету за

h Jbid. Седница од 7. децембра 1882.