Nova Evropa

Најмање, међутим, можемо рећи о словеначкој књижевности старијег доба, будући да она није имала предувета за успешан развитак. По изналажењу штампе почео је протестантизам гајити словеначку књигу из својих верских разлога, коју је Католичка Црква исто тако из верских разлога побијала, док је у протуреформацијоно доба и сама почела неговати католичку словеначку књижевност.

__У новије доба извршила се икод Словенаца нека еманципација културе: царица Марија Терезија прогласила, је школу за „политикум"; Јосип П. уништио је већину самостана; трговину и обрт узели су већ одавна у своје руке слободни грађански кругови; а књижевност се разделила, још крајем 18. столећа, у црквену и световну, Ипак је још и данас свештеник словеначком пуку много више него обичан весник вере. Још увек сусрећемо свештеника на свим културним пољима: бискуп Сломшек дао је словеначком пуку највећу књижевну организацију („Дружба (Св, Мохорја", 1852), свештеник К рек највећу просветну („ЗЈоепзка Кгббапзка зосјајпа гута", 1902), свештеник Јерић највеће штампарско предузеће („Катон Ка", сада „ЈивовјомапеКа Тазкатпа", 1883), бискуп Волф први већи немачко-словеначки и словеначко-немачки речник, а бискуп Јеглић се управо сада спрема да изда први научни латинско-словеначки речник, Бискуп Јеглић је основао и прву словеначку гимназију. Од 153 школа и узгојних завода пре Рата, 112 их је основано од свештеника. Свештеник је надаље створио завод за глухонеме, поправилиште, и прво веће дечје сиротиште, Свештеник Крек започео је и радом око снажне привредне организације словеначког пука, Може се рећи, да су свештеници били, и да су још и сада, вође словеначког народа у његовим најтежим политичким борбама, Камо се нико не усуђује, усуђује се свештеник, Свештеници Крек и Корошец наступили су у бечком парламенту с мајском декларацијом, бискуп Јеглић ју је први потписао и раширио међу словеначки пук.

Тако је било, и тако сад стоје ствари. Не кажемо, међутим, да тако мора бити, кад није права задаћа Цркве световни културни рад, како смо већ и раније рекли, Црква је видљив знак божјег краљевства, „Шта користи човеку“ — тако говори Црква —- лако предобије и цео свет а изгуби своју душу 2" (Марко — 8, 36.. Зато се не може исправно судити о Цркви само по њену световно-културном значењу и упливу, А. прилике су биле такове да није било никога ко би се бринуо о духовном добру народа, па се бринула, како смо видели Црква. Много је важније дакле питање; каково значење има вера за културу словеначког народа7 Шта би било, да се словеначки народ ослободио несамо вањског културног вођства Католичке Цркве него такођер и њена верског уплива 7

185