Nova Evropa

Откуда у једној најживљој драми стереотипностг А да питање постане што теже, додаћу још нека своја, а сигурно и ваша опажања.

Свако прикавивање и саопштавање 7. Ј овановића лежи само у појмовима, у релацијама, у фактима, иза, којих се још крију читави редови мислених процеса. Оваки одељак је једна до врхунца израђена мисао, тако да је закључак понекад логична драстика, и убоде вас као нож. ОФатим, језик г. Јовановића је стегнут, пуритански. Речник му је много мањи од речника г. 5. Поповића или покојног Скерлића. Фигуре избегава. Суперлативе не трпи. Тај је језик управо чудо од неке пркосне, сабијене, као онај дух из Хиљаду-и-Једне_Ноћи у боцу зачепљене снаге, Реченице бу што краће; у ту кратку реченицу сме само што је мислени елеменат и допуна појма; у трајању једне реченице сцена се не мења, и поред свега тота се онда још и синтактичка природа наше реченице преображава у смислу сажимања и стезања. Према енглеском начину избетавања глагола јесам, и према енглеској конструкцији са While, г Јовановић има почешће оваке реченице: »Религија је чинила политичке дужности дубљим, јер их везивала за један виши, надземаљски свет,« »На тај начин долази се до општих закона, који, баш стога што олшшти, јесу у исто време и апстрактни « »Отари Рим је напредовао докле република, а назадовао од како монархија.« Стил г. Јовановића, затим, показује још једну, и нарочито шпартанску суровост према, себи самом.. Ма да је једна од најаснијих осећајних дисповиција у уметничком духу г. Јовановића диспанзија сатиричности Хумористичности, баш са тога лова ће се истраживач вратити скоро потпуно празне торбе, Ја сам једва напабирчила неколико оксиморона, (кола без точкова, војска, без оружја). Иначе, нигде нема комике и сатире у приказивању. Оне су дискретне и строго контролисане, увек само дубоко унутри, у томе што г. Јовановић садржине свога негативног јунака, степен по степен, одмиче од идеала,

Једном речју, кристално чисти, лаки, једноставни сваком приступачни стил г. Јовановића истиче одједаред апартности и загонетности, и то коштуњаве неке апартности и загонетности А када бисмо се запитали у чему је та затонетка 2

Ја сам се усудила решити ту загонетку овако: Г. Јовановић пише београдским унутрашњим стилом који премаша ентлески унутрашњи стил једног Емерсона на пр, А пошто г. Јовановић није нашао у себи и један адекватан спољашњи стил, он је ив чудесног талента свог избацио једну занимљиву специјалност своју и нашу, специјалност, да виртуовни стил његов нема спољашности, нема. површине. | А. шта, је онда она дивна течност, она глатка саливеност, она, суплеса и елетанција у његову стилу

Та, течност, та саливеност, та суплеса и елетанција у стилу г. Јовановића није ништа друго до рељеф. Тврди, са садржинама хомогени, коштани, камени или гвоздени рељеф, и ништа, друго. Наш рељеф. Рељеф на падинама нашег Копаоника и на таласима нашег Вардара. Исидора Секулић.