Nova Evropa

Књиге и листови. »Српски Књижевни Гласник«.

Са својом старом примерном тачношћу појавио се 1. септембра, после шестотодишњет прекида, опет наш стари добри знанац и пријатељ, »Српски Књижевни Гласник«, Све је у њему, и на њему, као што је некад било: Исти бледо-жути омот, исти поредак садржаја; исти онај топли а тако разборити и писмени тон у свему што долази од стране редакције. Очигледна је симпатична намера уредника и власника да задрже и наставе добре традиције листа, и да, особито у спољашној опреми, не одступају од оног што се, с годинама доброг уређивања, показало као најбоље, те постало пријатно и интимно сваком правом читаоцу »Гласника.« Чак је задржано у натпису— и после свега. што се десило — оно Српски, иако — ако нам се добро чини — ситнијим словима; ми држимо, да га је требало сасвим изоставити, и да је у тој јединој тачци требало одступити од традиције, ради ствари. Јер постоји опасност, да, се оно криво тумачи и сматра као инсистирање на имену, што је запело далеко и од помисли уредникад, Гласникових, Нека нам се не замери што, из љубави према Гласнику, истичемо ово своје становиште и у часу кад од свег срца. поздрављамо васкрс часописа који је више него ико послужио Југословенској Мисли, и у својих 300 свевака, дао скоро све што се као најбоље јавило у нашој књижевности од почетка овога века Па до Оветскога Рата.

Прва свеска Нове Серије доноси, на првом месту, једну приповетку госпође Исидоре Секулић, и, међу осталим прилозима, чланак Богдана Поповића о Јовану Окерлићу као књижевном критичару. Од песника јављају се у овој свесци стари повнаници: А. Шантић, Драг. Домјанић, А. Тресић-Павичић, а преглед спољне политике води још увек Инострани, који је (под својим пуним именом) написао за овај број и чланак о Јадранском Питању. Кронику о другој влади Дра. М. Веснића, дао је Др. К. Кумануди.

Наша, је радост потпуна, што ћемо опет имати разлога да нестрпљиво ишчекујемо сваки 1.и 16. у месецу (дан излажења Гласникова), а нарочито смо задовољни што на, челу нашег Гласника можемо поздравити опет госп. Богдана Поповића, покретача и првог уредника, и њетова главног пријатеља и најбољег сарадника, госп. Слободана Јовановића, Под њиховом удруженом редакцијом, Књижевни ће Гласник бити још бољи него што је био, ако је то могуће.

Ћ.

65