Nova Evropa

То је био почетак побуне, и то се десило између 2. и 4. септембра. Тада, 4. септембра, избило је незадовољство услед реквизиције возова и у Гарешници, у котару Грубишно Поље, затим У самом Грубишном Пољу, у Штефању, и по другим општинама; тласови о побуни стигли су свакако били отуд из Грђавца и Ивањег Села, а гласници на коњу с порукама већ почели саобраћати између појединих места. Од Гарешнице и Штефања захватали су немири Чазму и чазмански котар, и даље дугоселски котар, 6. сел= тембра сакупила се руља наоружаних сељака у селу Бреги и пошла је отуд, приморавајући успут свакога да јој се придружи, на Дуго Село (удаљено од Загреба 22 км). Алармирано повереништво за унутарње посове тражило је хитно војну помоћ, пошто није имало више оружника на расположењу. Од подне до вечери стајала је локомотива под паром са чегири вагона, спремна да понесу војску, која би предухитрила сељачки напад на, Дуго Село; остаје отворено. питање, зашто је ова помоћ пошла из Загреба тек после осам сати увече“... Међутим је у Дугом Селу дошло до сукоба између сељака и области, и ту је пао као прва смртна жртва, потпоручник Вујић, који се случајно онде бавио и није имао никакве везе са пописом стоке. И недалеко у Оборову буктала је већ побуна. . Од Чавме се пламен био повио и захватио је на једној страни Мославину, док се на другу страну ширио дуж Посавине, према Сиску.

"У ноћи од 5, на 6. септембра, привидно независно од покрета, у Грубишном Пољу, дигли су се сељаци у Светом Ивану Зелини. и починили су грдне изгреде, Непосредни повод била је и ту реквизиција коњских запрега. Место да наметне дажбину неким милиЈунашима, као што је већ било доконано, управитељ котарске области Шпилер дао се наговорити да узме запрегу од једног сиромашнијег обвезника, који је већ и сам имао поћи на војну вежбу; кад се овај противио наредби, одувели су му запрегу силом а њега везали. То је био повод за свађу, и у сукобу с оружницима, убијен је тад један сељак. Сутрадан, побуњени сељаци ухватили су предстојника Шпилера, и приморали та да сам на својим леђима понесе Крст у ковчег, спремљене за погинулог сељака, узбрдо на гробље, тде бу та сурово убили храстовим коцем и метцима из пушке. Овај случај довољно је познат из новина, и из оптужнице против убице предстојника Шпилера — Од Светог Ивана Зелине и Кашине, где је убијен општински благајник, захватија је узбуна Марију Бистрицу и даље Доњу Стубицу и Златар, и друга места у котару златарском и донекле ново-марофском, Најкрвавији и најупорнији сукоби десили су се близу Сиска, где су сељаци дали дуг и снажан отпор оружницима и војсци у шуми код Лекеника, и разорили пругу на 20 до 40 метара. У тој шуми још и данас има растурених бунтовника, како је побуна углавном свуда угушена.

Сељаци нису били добро наоружани (имали су секире, кочеве и, ређе, пушке), и нису имали нигде митраљеде, како се то писало по новинама. Гдетод би се војска појавила, растурали би се нече-