Nova Evropa
комора за. војску, док је она у Србији сачињавала главни део војних возова (и, уосталом, била од огромне користи српској војсци за време ратова); шта може, и шта мора, мислити сељак из Загорја, кад му се сад одједаред тражи овака, запрега, и то још без отштете, или чак и без реквизицијоне цедуље, коју му је Аустрија у сваком случају давала све и кад није имала могућности или није мислила, платити. Невероватно је непознавање психологије маса, и напосе сељачке масе, кад се хоће да изведу преконоћ оваке радикалне реформе и промене у навикама и начину живота читавих народних крајева, — Али је исто тако невероватно, да се од стране покрајинских и месних области извођење оваких нових прописа препушта непосредно војсци, просто »у смислу отписа кр. зем. владе број тај и тај«, на неколико дана пред сам акт, без икаквих претходних припрема или извиђања како ће се те војне мере схватити. ПИ тоу вемљи где је још добар део народа неписмен, и нарочито по крајевима, за. које се зна да су неповерљиви према новој државној администрадији, те у којима је још тако лако водити и подржавати антипржавну и сепаратистичку агитацију. Овако безумље било би, одиста, разумљиво једино с тледишта, онот вишег официра који је пору“ чио цивилним странкама и областима: Да се веселе, јер им се ето дала прилика, да похватају и обесе све смутљивце и агитаторе!
Али, да ли је доста само констатовати овако безумље и апсурдност поступака органа који су надлежни по овом предмету и по сличним предметима, и који су непосредно одговорни за нереде у овом случају г Да ли је доста, да свака странка види кривца у друтој странци и у оном делу њеног програма услед којег може доћи до немира и изгреда, ове врстег Да ли је то доста, да Министар Председник у Скупштини, на све замерке, и баш у овој прилици, одговара само са »Господо, мерите речи!« и подешава свој товор једино у сврху неког спасавања народног достојанстваг Извршни ортани могу врло лако да одмахну руком и кажу: Реците ви то онима који управљају овом земљом, и који нама наређују шта да радимо или нам одобравају оно што радимо. А са позитивног страначког становишта, здрава памет резонује овако: Централисати и изједначити треба прво врхове и политичку државу (»Дајте народну Владу, репрезентативну скупштину, државни устав!)«); и на другој страни: Децентрализацију државне администрације не треба препуштати хушкачима и агитаторима, нити ове треба узимати у обрану и повлађивати им, нето се има ући сам у народ, обавештавајући га о његовим заједничким и посебним правима и дужностима. Место узајамних оптужаба и замерака, наше странке и њихове вође пека се узајамно помогну, и нека, свака са свог гледишта, настоје да пронађу узроке немирима, на њихову Извору, да би их могли јасно видети и искоренити заједно са жилама, а не тек отклонити их привремено и непотпуно палијативним и некултурним средствима: митраљезима и батинама. Политичари и вођи народа ако и нису пророци, могли би бити, и требало би да су, психолози, Те да из симптома и из ошитег
87