Nova Evropa

Војновић, не могу да преповнаду свога града и неће у њега оваква какав је сад — за аргумент, да је овако стање последица, рата и пролавзно, ф да траје само док се не стишају ратом узгмућене воде.)

Сад кад поштење величанствено царује у свим гранама јавнога. живота, можемо слободно износити из наше прошлости и тамније њене стране и с поносом ускликнути — као оно фаризејац у. Оветоме Писму: »хвала, ти, Господе, што си нас учинио бољим од наших предака!« Али да не би ко рекао да с каквих сепаратистичких или централистичких разлога (јер то су сада код нас најачи разлози!) нападам на који дио наше домовине, која већ својим официјалним именом јасно каже, да у њој живи један народ, изнијећу малу срамоту мојета, милота Дубровника, — а. та се срамота састоји у томе, што је и наш стари Дубровник био за неко вријеме ушао у број кривотвораца новца, Било је то послије оног страшног потреса од 1667, који је уништио пола Дубровника, у њему посмицао неколико хиљада људи, а под рушевинама закопао сву силу материјалнога и душевнот блага. Стога је дубровачка влада била у великој неприлици, јер је опет требало подизати јавне и приватне зграде, потпоматати и богатије и сиромашније грађане, који су од потреса изгубили велики дио свота иметка а многи и све што су имали, требало. је бринути се за толике удовице и сирочад што су остали без хранитеља; једном ријечју требало је много новада, а било их је мало, — ситуација, је дакле била исто тако десператна као што је и данас. = само што се онда, настојало да, се подитне оно што је порушено... Еле дубровачкој је влади требало новаца, па се обраћала и папи и француском краљу и другим кршћанским владарима, за помоћ; папа им посла свој благослов, француски им краљ не исплати ни трошкове што су имали да му изнесу своју молбу, а остали кршћански владари помотоше им још мање. И тако у својој великој биједи латише се средства, које је исто толико старо као и ковање новца, то јест фалзификоваше туђи новац! Кад је дакле, послије великог потреса, дубровачка ковница опет почела да ради, она је ковала не само разне дубровачке новце него и неке иностранске сребрне, у које је метала мање сребра неголи га је било у правим, и тако је имала од тога нечистот посла лијеп чист добитак; из почетка је ковала холандске талире, и пољске артилуке (комаде по 3 динара) с ликом краља Шишмана ПТ, онота Шишмана, којему је Гундулић хтио да. посвети свој пријевод Тасова »Јерусалима ослобођена«, а био је отац њетова Владислава. Послије се у Дубровнику створила легенда да је Шишман Ш то Дубровнику допустио, али то није истина — то су Дубровчани сами себи допустили. Видећи пак да добро пролаве ти фалзификовани сребрни новци, двије године касније дубровачка ковница поче ковати на, своју руку и на свој рачун и угарске и холандске златне дукате, у које је опет метала нешто мање злата, а нешто више бакра неголи је требало; истина, Дубровнику је угарски краљ ЈБудевит | (1342—1382) био дао право да кује златне дукате (и

“5