Nova Evropa

тлеска је, тако рећи, преболела све болести које сналазе европско друштво, па ако нам њена, историја и не може увек дати лек, може нам бар показати како је болест текла и чиме се свршила. Чувени »Манчестарски покољ« од године 1819, потсећа невероватно убедљиво на бољшевичке изгреде у Русији после пада Керенскове владе, или, у мањем, на призоре у Оветом Ивану Зелини од пре неки дан. Да се оваке буне и нереди не могу више поновити у Енглеској ни крај свег незадовољства радничких маса —, може најбоље послужити за доказ скептицима да им а прогреса, и да Друштво Народа није утопија него циљ према коме се има ићи, и коме је Велика Британија најближа.

Ова кратка Историја Енглеске, штампана у Лондону“), прва је на нашем језику, и ми је утолико срдачније поздрављамо, што је њен писац угледни пријатељ нашег народа и одлични сарадник наше »Нове Европе«, Сер Чарлс Оман, професор Историје на Оксфордском Универзитету и члан Британског Парламента за Оксфордски Универзитет. Професор Оман написао је нарочито ва ово издање Главу ХХХ (»Двадесети Век, и Светски Рат«) у којој је довео дотађаје до краја Светскота, Рата, и прегледао је целу књигу. Осим тога, написао је, за предговор, једно поређење ивмеђу повеснице Енглеза и Југословена, које заслужује да та прочита и дао њему размисли сваки Југословен. Како је јасно, а с колико пажње и штедње, изречена пресуда над нашим слепим странчарењем у политици у овим реченицама: »Подвојеност између србијанских и босанских поданика Турске, и хрватских поданика, Хабсбурговаца, трајала је вековима. Кривица није била до њих — осим утолико што је сваки народ морално одговоран за своју злу судбину ако га навала, споља затекне равједињена, а не може да та нагони да, се уједини да би одбио нападача«.

Да. би се ово издање на нашем језику што боље презентовало,: допринели су, поред писца, много и издавачи — угледна JIOHJIOHска радња Виљемс и Нортет, у чијем издању излази најпознатија. популарно-научна збирка »Home University Шбгату«, Напослетку, младоме преводиоцу помогли су напоменама и у савлађивању језичких тешкоћа добри пријатељи и познаваоци нашег народа, госпођица Л. Ф. Веринт, писац познате историје »Орбије«, која је за ереме рата угледала света у горе споменутој збирци, и госпођица. Х. Л. Лоример, од које смо више успелих превода с нашет језика на енглески читали последњих година. Најтоплије препоручујемо ову лепу књигу свима нашим читаоцима“

Слободан Јовановић, Вођи Француске Револуције, пзалпли су из штампе, у издању Г. Кона у Београду (Дена 15 динара). Ове по-

# Издали Виљемс и Норгет, 1920. — Шревот дра. Драгутина Суботића, У5 помоћ госпођице Л. Ф Веринг и госпођице К. Л. Лоример. — Може се добити у Југославији у књижари (0. Б. Цвијановића у Београду, ва 15 динара, (60 круна) у тврдом повезу.

107