Nova Evropa

мало није подјармио свет. Природан и сажет стил, одмерен и отмен. чини ову кронику тако примамљивом за читање.

Али ауторитет Г. Говена наметнуо се нарочито у току рата јавном мишљењу савезничких и неутралних, па чак и непријатељских земаља. Независан дух, изнад свију дипломатских и политичарских компромиса, он је стекао улогу Амбасадора потлаченог Права и Правде. Ма да није био званични изасланик ниједне владе, овај смели новинар, једна од најомиљенијих жртава цензуре, постао је пред Конференцијом Мира непристрасни арбитар и бранилац потиштених народа.

За нас Југославене име Г. Говена представља један симбол. Са Председником Велсоном, и са два три наша британска пријатеља, он је данас у нашој земљи, и остаће увек, човек чије се име помиње са дивљењем.

Од почетка европског рата, за све време нашег болног пељања на Голтоту, у мрачним часовима кад је изгледало да нам се и сама земља, губи под нотама, за, нас је то била ретка утеха, неиспрпан подстрек, видети са колико снате, са колико жарке убедљивости овај храбри човек брани нашу народну ствар. Он је узвисио наше право, бранећи га, не само као ствар народа који је по свирепу цену заслужио своју слободу, него као ствар правде и будућег мира. Никада нико, можда чак ни међу нама, није боље осећао ни доказивао колико је потребно, и корисно, да се наш народ уједини.

Из дана у дан, у својим чланцима у »Дебатама«, у »Реви де Пари«, у својим брошурама“), неуморно, не повијајући се ни пред каквом »тренутном нуждом«, не узмичући пред клеветама, којима, су га засипали с оне стране Алпа, Огист Говен је разгонио маглу равних »комбинација«, Овај човек слабог здравља али челичног срца, успевао је да, он један, наметне пелом јавном мишљењу у Француској запостављену правду, да развеје интриге једне бегобзирне пропаганде, и да извојује, бар у свима савестима ако не у свима одлукама, победу нашет народног права, Толика је моћ истине да је често један човек довољан да, је наметне.

Успомене и примери навиру под пером. Да их забележимо, требало би додирнути све мене ове страховите борбе...

Сутрадан по сарајевском атентату, када је цео свет засипао нежностима' »узвишенот монарха«, »несрећног«. Фрању Јосифа, Огист Говен имао је смелости да оптужи правог кривца: THYyCHMH аустро-утарски режим, и да устане против угњетавања читавог једнот народа ..... Он није престајао указивати на, сновања Бугарске, на њен споразум са централним силама. Али његов глас се губио у пустињи. Недавно објављени тајни уговори дали су му за право. али авај! након потока крви, након бескрајних патња и слома српскот народа.... Исто тако, он је први жигосао кобну млитавост Керенског, фаталног човека Руске Револуције.... Цео свет познаје

Žž) Порекло европског рата; Јужпословенско нитање. (Возватд).