Nova Evropa

Потреба. да. на овој страни добијемо добру шриродну границу сили нас да, не могући постићи границу Соче, пристанемо на сну Јулских Алпа и Беликога Кварнера.

Преко те границе Италија нема што да тражи и Југославија не сме да јој уступи ни педља земље. О истих разлога с којих Италија, хоће да буде несметани господар Соче, Випаве и Истре (у ужем смислу речи), и Југославија хоће да се може посве слободно кретати у поречју Саве, у либурнијској котлини и на источној обали Јадрана. Граница Јулских Алпа и граница кроз средину Јадрана имају исти резон и служе истој сврхи. Мала је корист да се две суседне државе на северо-истоку разграниче природним зидом пла. нина, ако би Италија. имала да заседне у речки залив или на далматинску обалу, јер би ту свакидашњи сукоби ситурно довели до рата. Ако Југославија узме на себе тешку жртву уступа јужнословенског земљишта до Јулдских Алпа, она ће то учинити само зато да осигура мир. Особито не може бити даљег попуштања с наше стране што се тиче територије кроз коју пролази железница која из Љубљане води у Реку, и самога града Реке, Док Талијани траже јемство за очување талијанске народности на Реци, ми можемо зато дати најтврђе гарантије, Слично вреди и за Задар. Али највиши интереси наше државе нам бране да признамо краљевини Италији ма каково право на Реку, речки залив и железнице које воде у Реку, као и на Далмацију и на отоке. Граду Реци можемо признати самосталну управу са најширом локалном аутономијом чак и са статутом Гданскога, али даље од тога не можемо ићи. То нам није могуће, јер без источне обале Јадрана, а нарочито без речке луке и железнице која Љубљану, Загреб и Београд преко Реке спајају с морем не можемо се несметано развијати, не можемо слободно трговати, не можемо живети пуним животом суверене државе. Као што Италија не може да буде без Ђенове, тако Јутославија не може да буде без Реке, Река је још потребнија, Јутославији нето ли Италији Ђенова, јер ми немамо три мора, већ само једну морску обалу, јер ми немамо ни Ливорна ни Напуља ни Млетака ни Анконе ни Бриндизи, већ циглу једну луку уређену за светски промет и једно једино морско пристаниште везано нормалним железницама со унутрашњошћу наше земље, а то је Река. Пустити Италију на Реку, било би отворити врата сигурном рату у скорој будућности. Одрећи се неограничене власти над луком и железницама Реке, то би било својом руком загушити новорођену нашу државу. Ни једно ни друго не можемо и не смемо учинити. То је граБитна стена, преко које наш народ не може да иде с концесијама ма, што биле присиљене да пролазно потпишу пролазне наше владе

0 границом Јулских Алпа и Јадранскота Мора, која би се у. тлавном имала држати Вилсонове линије, Италија не само што би добила изврсну природну границу на читавој источној својој међи већ би провела и политичко сједињење готово свих Талијана бивше Аустрије, Од 759.000 Таијана, колико их је по попису од 1910 жи-

121