Nova Evropa

вело у »неслашеним« покрајинама Аустрије, краљевина Италија би себи анектирала:

385.000 Талијана у Тиролу

90.000 - „ Горичкој 119.000 5 осу 132.000 | „ Истри (без Либурније и отока).

т.ј. укушно: 726.000 или 919 процената свих бивших аустријских Талијана. Тиме би питање иреденте било скинуто с дневноге, реда, те би Италија сјајно постигла и свој други главни ратни циљ.

У границама Југославије остао би посве мали број Талијана,

и то: 15.000 Талијана у Либурнији и на Кварнерским отоцима, и 18.000 5 „ Далмацији,

т. ј. укупно: 362.000 Југословена, којима кад се надода број стаског народног гледишта, али жртва коју би на узврат морали да учине Југословени већа, је од те 11 пута, јер би таким разграничењем дошло под Италију:

145.000 Југословена у Горичкој

61.000 i 25 рсту 138.000 a „ Истри 18.000 5 у окрајцима Корушке и Крањске,

т.ј. укупно: 362.000 Југословена, којима кад се надодаде број старих талијанских поданика јужнословенскога језика, Италија би укупно имала нешто више од 400.000 јужнословенских држављана.

Талијани Реке пак, а од прилике једнако п они Задра, уживали би муниципалну аутономију с талијанским језиком као да су у Италији, Тако би био спашен италијански значај и тих двају градова, који толико лежи на срцу талијанском јавном мњењу.

Шрвостали мали број Талијана, који би били подложни Југославији (изван Реке и Задра не би било него 23.000) били би свеједно заштићени против сваког језичног насиља законима који би им јемчили слободну употребу талијанског језика у цркви, школи. суду, опћини и уопће у јавноме животу. Али једнака. језична права и једнака заштита против присилног разнарођивања морали ог бити обезбеђени и Југословенима који би дошли под Италију, и то на основу савршеног реципроцитета, јер само под тим условом може доћи до искреног и трајног пријатељства између две државе.

Овај узајамни обзир према мањинама не би имао сврху ла код њих негује иредентизам, већ баш насупрот да та угуши у клици. Ако се мањинама допусти да се могу слободно и несметано служити својим језиком у јавном животу, одувимље им се главни разлот да теже преко граница. Ако ли уз то те мањине виде, да држава њихова језика Не погодује њиховим иредентистичким теењама, тада је иредентизам напросто онемогућен, Инојевичне мањине приљубит ће се тада у кратко време новој држави, С којом ће

| 799