Nova Evropa

и онако бити скопчани сви њихови природни пробитци, не одричући се зато својета матерњега језика.

За овакву мудру и помирљиву политику Италији не треба, ићи у туђу школу. У њеним државним границама, и баш у северо-западном делу Пијемонта лежи долина Аосте са 180.000 становника француског јевика, којима талијанска држава дозвољава да се слободно служе својим језиком у школи, цркви и опћини. Премда су ови људи од више векова подложни инојезичној држави, сачували су до данас свој језик, а разлика им језика, ништа, не смета да буду највернији поданици Италије, којој су и у последњем рату дали понајбоље војнике, Италија ће најсрећније решити свој словенски проблем, ако статуте Вал д Аосте пресади у долину Соче, на Крас и у унутрашњу Истру, само да држи далеко од управе ових јужнословенских крајева бивше аустријске Талијане, који су у њима рођени, и који су већ досад нанели толико штете Италији колико не би ни најљући њезини противници.

Као што нас искуство учи, благи поступак с народним мањинама, надасве језична толеранција, с инородцима, највише користе држави која се њих држи (пример нам је на једној страни Швицарска, а на. другој Угарска). Зато, ако држава увиђа да је тако поступање за њу корисно, не треба да је нико на то сили, ако би уопће сила ту могла да помогне, Најсигурнија санкција права мањина у Италији и у Југославији треба да буду пријатељски односи између те две државе, Интернацијонална гарантија има у овом питању посве малу вредност, јер, док трају пријатељски односи између интресованих држава, она је сувишна, а чим престане пријатељство, интернадијонална гарантија остаје мртво слово на папиру. Зато је посве сувишно и тражити уплитање трећих у послове које Италија и Југославија могу саме најбоље да уреде.

Ако ми и Италија постанемо добри суседи, те престану неприлике и прогонства које данас трпе наша браћа под талијанском влашћу, они ће моћи да проводе миран и сношљив живот, и ако се буду морали одрећи жеље да буду политички уједињени са осталом својом браћом. Премда сви културни народи природно теже к потпуном политичком уједињењу, ипак то ниједном народу на европском континенту није у пуној мери успело. Кад толики велики народи, Као што су Французи, Талијани и Шпанци (да не говоримо о Немцима) имају на стотине тисућа и на милијоне сунаролњака изван граница своје народне државе, не можемо ни ми сами разложито захтевати, да сваки и последњи Југословен мора доћи под Југославију. Уосталом многобројни примери у Европи доказују да је срећан и задовољан живот могућ и изван државе својега јевика, Швицари од сва три и Белгијанци од оба племена, па већ споменути Французи у Аости, Талијани на Корзици и Ници, Флами у северној Француској, нормански острвљани који су британски поданици, Шведи у Финској, и Каталани у француском Ру-

сиљону, све те разне групе, које живе изван државе својега језика,

125