Nova Evropa

земље европске, осим Балкана. Мајерови водичи воде и кроз Балкан.

Како су то савршене књиге! Колико је труда уложено у састављање појединости, које се тако често мијењају; колико је непристраности у описима градова и у навођењу добрих хотела! Колика је ту прецизност у вођењу, те си слободан, невезан и кренеш куд хоћеш и кад хоћеш, Црвена ти Бедекерова књига говори, ако је отвориш, шути, ако сједнеш па нећеш више да је олушаш, заклопиш је. Није као несносни водич, човјек туђ и можда несим-

патичан, који незапитан клепеће. Бедекер шути док га не запиташ. _ Пењемо се из Шамоникса уз бријег на ледењак Мер де Глас. У књизи је план Шамоникса, тђе можеш да се оријентираш и ако ниси теограф или геометар. Хоћемо на Монтанвер, и Бедекер нас онамо одведе којим путем ми сами хоћемо: бирај сам, И онда вам вели, да ћемо за. толико минута доћи до ледењака, како ћемо прећи пријеко и што нас чека, ако кренемо десно или лијево. Можемо у зимске вечери отворити такву књигу и читати, путовати, гледати у духу далеке земље и градове. Отворите Мајеров МеШтеће и читајте, што ћете доживјети на путу ив Бомбаја у Делхи. Иза. постаје Барода долавите у Мехмадабад, гђе видите, како се подвече и подјутро 40: пори мајмуна сиграју и скакућу уз ваш влак, а у не знам којем траду шећу се пантери крај вас у парку и дотичу се најскладнијим линијама својих меких леђа ваших ногу. Тисућу и једна ноћ!

Колико има занимљивости и љепота у нашој земљи, држави, отаџбини, за које знамо и не знамо; Колико има око нас необичкости, ријеткости и вриједности, о којима немамо појма ми који се не бавимо стручно ни умјетношћу ни хисторијом ни минералогијом, ни трговином!“ Бедекеров водич кроз бившу аустроугарску Монархију врло је кратак и скуп у ријечима кад говори о нашим крајевима, паче има и малих нетачности. Мајеров водич кроз Балкан ({Tdrkei, Rumanien, Serbien, Bulgarien) gMa о Србији свега 25 страница.

Кад сам лани полазио на Бледско језеро, затражио сам прво податке у Бедекеру. Ти су скромни, незнатни и из бог зна којих разлога готово никакви. Бедекер, који доноси план сваког знатнијет града и градића у Аустрији, нема плана ЈЉубљане. Ту Нијемац престаје-бити објективан, Разумљиво је зато, да Нијемци немају водича кроз наше земље, Не можемо им ни замјерити то, јер ни ми сами немамо о својим крајевима таквих водича, Не нашавши у Бедекеру готово ништа, а не нашавши ни у загребачким књижарама ништа, о Бледу, пошао сам у Љубљану, и ту сам добио књигу Антона Микуша »Блед ин околица«, а у самом Бледу књигу »МејЧез einst und jeizte om Opamma Кимовца, и Емила Бајера: »ОшеЦет Fihrer durch Kurort und Bad Veldes«. Напокон сам се домогао И брошуре »Олованске Алпе«, што ју је издало туристичко словенско друштво. Колико сувишних ствари има у тим књигама натрпаним стиховима и набожним разматрањима, колико брбљарија о оном што не завређује никакве пажње, а не можете сазнати из свих тих

127