Nova Evropa

књига ни колико је висок град над бледским јевером, јер то свака књига друкчије тврди,

Предложио сам Матици Хрватској, да изда водич кроз Југославију, у којој би књизи по узору страних водича био изнесен резултат укупног нашег знања о нашим градовима и крајевима с податцима, несамо умјетничке нарави већ и с датима и фактима нашег трговачког, господарског и индустријалног живота. Одбор Матице Хрватске прихватио је тај предлог и сада се ради на прикупљању материјала, Најприје би се имао издати као покусни свезак водич кроз Загреб, а онда кров читаву Југославију у једној КЊИЗИ.

Мотив овом предлогу исто је тако практичан као и патрпотичан, а подлога му је тужни факат, да ми сами о нашој земји не знамо готово ништа и не можемо ниоткале да сазнамо. Немамо осим школских књига ниједног приручног дјела. гђе бисмо могли наћи поуздане макар и застарјеле податке о нашој домовини, а да ту није уплетена фантазија, басна и пучко приповиједање. Недавно је једно министарство издало као плод свога рада неке статистичке податке ив књиге мог друга Лакатоша, који их је сабрао насумце, јер није могао добити точнијих дата. А ни министарство. их није сабрало, па је ипак изнијело, колико блага, марве, волова и коња, има у Југославији, вјерујући да су Лакатошеви податци на основи рачуна од прије 10 година и данас ваљани, Али то је опћа статистика, која не интересира путника по Југославији. Напокон статистика мало кога занима, ма да се сви њоме служе, а како је она двосјекли мач, статистиком се може све доказати и оборити, Имамо ближих, умјетничких, примјера.

У Загребу има. дратоцјена ризница у катедрали. 0 њој нема ниједне књиге, ниједне ријечи у књигама које су приступне публици а ипак је то знаменита збирка ријеткости и драгоцјености. Та збирка није готово ником отворена и стоји под управом, која He Mapm за јавност. Двадесетак редака има о томе у књизи »Загреб и околица« од сенатора А. Худовскога. Тко од Загребчана знаде о красоти палача горњега града рећи ма иједну ријеч, ако није стар или ако није археолог“ Стари се људи много тога осјећају, док је готово сав загребачки градски живот био тамо концентриран. По равним је књитама све садржано, но мало је коме то приступно, А што садржавају наши музеји“ О томе пишу распачани годишњаци.

Требам податке о Битољу. У књизи Јевте Дедијера не налазим конкретних података, који би пристајали у књигу за путника, који се нада, да ће нешто видјети у том граду. Све само нека етнотрафија. Добавио сам неког »Вођу кроз Београд« из неке библиотеке тутевођа, из године 1910, у њемачком и српском језику, написаног немогућим стилом, а главни је посао потхватнику зацијело било сибирање огласа. Књига бе почиње овом фразвом: „Пет зетћксће Зећгsteller Dragaschewitsch sate, dasa Belsrad der blutisste Stein aut dem europeischen Schlachtfelde ist.“ ;

128