Nova Evropa
Ми их схваћамо. Да ли чујете тај крив прошлости, далеке песме, далеких сања, крик крви, срца, жила, и кости.
Дакле све то треба свући, одбацити, заборавити, и обући нову хаљину, ући у један нови живот: шири, јачи, бучнији, али ипак нови. А стари програм, а хисторијска права, а повеље, а фага магла, за бога, магла! Како би се изравили. Да ли нас схвататег
То је душа, а ес њом се другачије говори. Рећи ћемо вам: ч0век се је обогатио и купио је себи палачу и преселио се је. Ми смо Га неколико јутара виђали како се неопажено шуља око оне своје старе потлеушице, и увдише „Као му је те кућице, која је све њетове патње, боли, и настојања верно крила, То је душа.
Безуспешно дакле опирањег Не. Оно је потребито. Без боли нема порода, У тим опрекама, борбама и мукама, Југословенство се кристализује, добија свој одређенији и савршенији облик, Нека вас то не збуњује. Тако је увек у повести. Рим је имао име неколико векова пре свог стварног постанка, Немогућност, Није, Рим хисторије стварао се је седам векова, а своју пуноћу дао је у [ веку пре Христа; а Рим град настао је у 750 години пре Христа.
Ш.
Ми смо добили име и то ће нам остати. Оно нам је ударено у хисторијском моменту, и свако отимање је безуспешно. То се види и то свак зна, ко хоће да зна, Али оно друто фали. Фали пуни садржај, фали тип, Догађаји у хисторији су нас претекли, и ми смо на брзу руку — како смо могли — створили државу, а садржај: своју властиту нацију стварамо сада.
Каког Прочишћујемо и прокухавамо оно што је најбоље, најотменије и најчовечније код сваког племена и код сваког дела нашет народа. Прикупљамо оно што је у прошлости најбољега, дато. Потенција племенитих и добрих осебујности свих нас јест Јутословенство. |
Ви уздишете, Напокон смо дошли, Не замерите, није нам намера да Вас умарамо.
А сада за нама. Прво се ипак морате уверити, да они појави сепаратистичког, племенског окупљања нису ништа друго него редовити психолошки појав задњег отпора свих хисторијско-племенско-верских навика, двоумица и бојазни, који што су јачи и жешћи тим су сигурнији презнак победе Новога. Та окупљања и отпори. у колико нису логична последица истинско-осећајних преграда, несумњиво су делом дело ратне бољетице, а добрим делом изазивно, безобзирно и нетактично поступање неких људи од власти ни у власти.
Зашто тоз Зато што једни не охватише правог Југословенства. а други га се побојаше, Зато што су се у Великом Времену попели на власт мали и ситни у рремену. Али и то ће проћи и њих ће ветар отпирити,
110