Nova Evropa

другим западним државама, — така земља треба и мора да уреди питање које тангира огромну већину њеног становништва.

Погрешка се прави у томе, што многи мисле да, је једини циљ аграрне реформе подела земље. Међутим, то није тачно. Самом поделом земље не би се ништа добило, док би се чак могло и изгубити.

Глад за земљом, која увек постоји код свих агрикултурних народа, треба задовољити не само поделом земље већ у исти мах и једном дефинитивном политиком руралног развијања, Та политика требала би да се креће увек у истом правцу, ако се жели да се задрже они људи који су добили земљу и да се посвете агрикултури. Имала би се, например, одмах обратити пажња на то у каком се стању предаје некоме земља на обраду. Уза свако додељено имање, требало би сазидати куће и кућице, и уз то још додати и један део земље, који би служио као врт. Покрај тога, морала би се извести разна побољшања, у самом карактеру руралног живота, и о 'оме би се морало водити рачуна. У градовима је много другачији живот нето на селима. Градови привлаче младе сељаке себи, гле се они онда пролетаризирају. Ову емиграцију младих људи из села у градове требало би спречити, али се то не може учинити никаквом силом већ једино привлачивошћу самог села и пољског живота, Држава и опћина могле би и морале би све учинити да се то изведе,

Ту је, затим, проблем емиграције у Америку, који је оштетио нашу нову државу са преко један милион младих радних снага. То питање свакако треба наново покренути, и то тако да дође до ре-емитрације. Ово напомињем на овом месту ради тога, јер је то врло уско везано за само решење аграрног питања, и за начин на који се оно има решавати: земљу треба тако уредити, да то буде атракција, ва оне људе који се буду решили да се баве земљорадњом, кад се врате натраг. Треба им прискрбити таке згоде, да би они ве"село пошли на рад на земљу, од које су се били отуђили и одлучили живећи по америчком начину по америчким огромним градовима.

Друго једно врло важно питање, при решавању аграрне реформе јесте, да ли ћемо ми имати и великих поседа покрај малих, или само мале поседе. Још нису довршене расправе о томе, да ли су с гледишта продукције велики поседи или мали поседи кориснији. Али је јасно, да велики поседи имају више прилике за економију у управљању и у употребљавању машинерије; даље, да могу лакше прибавити себи стручно знање. Један велики поседник успео је чешће онде где је мањи пропао. Уошште, постоји тенденција да велики поседи расту и развијају се на рачун малих, Али кад се узме у обзир модерна организација малих поседника, њихова оријентација да се групишу у једну заједницу, па да онда заједнички набављају машинерију, и све остало што им је потребно ради рационалнијег обрађивања земљишта, онда горњи разлози, бар добрим делом, отпадају. То груписање малих поседпика у једну заједницу могу веома успешно вршити земљорадничке задруте; оне

188