Nova Evropa

као да су створене у ту сврху. Са ортанивовањем ових заједница отпао би дакле један досада веома важан разлог великих поседника“ да мали поседи не могу продуцирати онолико колико велики. Опажа, се, иначе, да се онде где су мали поседи, и где је развијена интензивна култивација земљишта, агрикултурна популација силно умножава; а у земљама где су велики поседи, и где се не поклања довољна пажња агрикултури, агрикултурна популација опада Пример за прву појаву је Данска, а за другу предратна Енглеска.

У вези са напред реченим споменућу једну одличну књигу Сер Даниел Хол-а, »Агрикултура после рата«, у којој се препоручује оснивање државних фармова, ради тога што би они били мањим и приватним фармама један одличан стимулус ва боље обрађивање земље, Према његовим предлозима некултивирана земља требала би да се експроприра у ову сврху. Истина, ми имамо неке тако велике фармове, о којима говори Г. Хол, а које смо наследили од Аустрије, али они нису показали онај успех којем се он нада. Могуће да су они били сувише бирократски управљани, и да су их употребљавали као неку врсту синекуре за извесне људе.

У Ентлеској постоји један други план, по коме би влада узела у своје руке нека имања, па би их онда колонизирала. Сваки колониста, пошто докаже своју способност у раду на том имању, добио би део те земље. Колонисте би онда образовали ксоперативне ортанизације ради заједничког набављања машина, а и ради продаје продуката од земље, Али сваки такав колониста, за време док не докаже своју способност и према томе не добије земљу, имао би да ради на том имању само на надницу. На такав начин мисле да би се могао највећи део те земље поделити, али би остао ипак један део, који би остао као централни фарм; и на коме би ови колонисти, “ слободном времену, могли радити на надницу. Директор овог цен тралног фарма био би дужан да саветује и упућује чланове колоније о томе, како треба да обрађују своја властита имања. Можда би се овако слично могло и код нас покушати, па би се тиме добио један агрикултурни радник добро извежбан у рацијоналном ообрађивању земље.

Општа, је тенденција пољопривредних држава да се развију у смислу агрикултурне кооперације. Данску смо споменули као један ванредно успели и типични пример такве једне кооперација у агрикултури, Ови путници, који су ишли тамо ради проучавања тамошњих агрикултурних прилика, кажу, да се Данска никад не би онако развила да нису употребљавана кооперативна средства за куповање и продавање. Комбинована активност кооперагора може да да ванредне успехе, нарочито ако их још и држава потпомаже. Наше земљорадничке задруге могле би изврсно вршити ове функције, као што су их у Данској кооперативне задруге вршиле Наравно, у том случају државна помоћ требала би да буле према њима што издашнија, јер ако се све остави само приватној иници-

134