Nova Evropa

Главна. реформа коју би г. Трухелка рад завести у садржини »Њиве«, била би више у тону него у ствари. Он би да од ње створи форум за темељну дискусију и стручно третирање предмета који се јављају на дневни ред, и код нас и на страни, особито на научном пољу, и поименце на пољу природних наука. Он би желео да се поједина питања у његову листу обрађују јединствено и свестрано; например, да се приђе систематском и подробном уповнавању свих наших провинцијских и племенских проблема и испитивању народних моралних и материјалних особина и поседа. У том правцу, и у ту сврху, »Њива« би пратила и бележила сваку појаву која доприноси оваком упознавању и испитивању, и завела би нарочит библиографски одељак, у који би улазиле књиге и расправе са дословним натписима и у што већој потпуности, Речју, нови уредник. »Њиве« желео би поставити што стручнију и научнију основицу ва теме које би се расправљале у његову листу.

У овоме је смислу и понудио г. Трухелка »Новој Европи« ко-

лаборацију (поделу рада и читалаца), коју ми утолико радије при. _ хватамо, што смо и иначе имали у програму да нашем листу дамо више правац актуелне политичко-културне ревије него стручнонаучног часописа. Поља и подручја се не дају увек глатко и без остатка поделити, нити је потребно да се једна тачна подела изврши одмах преконоћ; али с временом и с добром вољом, лако ће се удесити да наши правци иду не само мирољубиво и у пријатељству напоредо већ и да се допуњују и помажу у сваком погледу. У народу од 18 милијона мора се начинити места и за више нето два недељна социјално- културна часописа. » Југославенска Њива« излавиће у будуће само латиницом. 5.

Т. Г. Масарик, Нова Европа. У наклади »Јутославенске Народне Обнове« почела су излазити, под уредништвом Дра. Д. Прохаске, Масарикова Дела, од-којих смо засад примили прву свеску: »Нова Европа«, најновија књита Масарикова, у преводу Стјепана Мусулина. Засад само бележимо појаву ове књиге (која се може добити у управи »Модерне Књижнице« у Загребу, Маровска 24, по цену од К 36.—), на коју ћемо се вратити првом приликом,

Белешке.

Јужнословенска уметничка удружења намеравају да изведу једну централну организацију, те су Београд, Загреб и ЈБуољана који су увели иницијативу у овом правцу — одредили да пошљу у Загреб по три делегата, ва 20. октобра, који ће решавати о сазиву конгреса свих ликовних уметника и о начину избора јединствене управе, Међу уметницима постоје две струје: једна зато да се одоор бира на основи бројне репрезентације, друга на основи паритета. Ма који се начин усвојио, главно је.да се и јужнословенски уметници бар сад ортанивују, кад нису то могли учинити први, као што је требало, пре инжинира и учитеља и лекара и жена.

144