Nova Evropa

_ Како 1 та TČR : срдачно. и свечано. дочекати | па у њима. је у тим сандуцима, цела народна толико опевана прошлост у СВИМ појединостима) — Београдски. делегат, у једноме чаву страха | од одговорности, предлагао је да се бар најдратоценији споменици _

не носе у Београд, јер тамо нема трезора, већ да се задрже у Загребу, привремено. Али загребачки му друг није хтео да пристане нато, јер би тиме стари краљ, и престолонаследник, и цео кабинет.

и академици и професори српски, па најзад и цео народ у Орбији

ну Београду били ускраћени и спречени да одмах, чим пре, угле-

дају своје тако знамените старине о којима су толико слушали и

читали. Он је дакле навалио. Да се продужи пут. до Београда. | И _ отишти су одмах даље.

то је било око половице априла. Данас w имамо крај и "октобра, — сандуци са свима повељама и исправама, с писмом Кулиновим и са оним турским ферманом на свили од три. метра, леже ено још _ онако како су у салонским колима ститли у Београд, заковани. у згради Академије Наука, на месту ничим неоситураним.

Ко хоће, не може да Пи нашу O али може. нашу садашњост, - -

= ар = ЈЕ У = " »Лепо ти је у нашему Срему. .

_Ретко је нешто тако често и на тако дуго времена. одлатано Као директни преговори између Југославије и Италије; и ретко се о чему толико нагађало по новинама, и по дипломатским круговима, као о томе где ће се претовори водити, у којем месту. Сваки час искрсава нека нова комбинација, али се најулорније и увек понова_ враћа она. о »неком малом месту« на прузи између Млетака и Рима. — Један наш патријотски лист протестовао је против тога да се. преговори воде у Италији, и предлагао је да се делегати састану у неком нашем месту на прузи Река-Београд. Има и ту доста малих места! Ми предлажемо, у државном интересу, Сремску Митровицу. и то да се претовори поведу одмах на самој железничкој станици, у оној соби где стоје извешени на зиду портрети целокупне талијанске краљевске обитељи. То ће угодно деловати на ЈИ талијанских делетата. па дакле и на резултат преговора. -

А ако би дошло, неким случајем, до директних Па био а из међу нас и Немачке, имамо и ва њих згодно место: сремеку Инђију. Ту су, у Инђији, пре кратког времена, грађани Немци одржали неку прославу са студентима, који су дошли у буршевским »кулерима« и певали — осим »Боже правде«, на крају — све време „Рич ћојае Burschenherrliehkeit, „Die Wacht am Rhein“, gi друте свенемачке. песме. То би се тек пријатно дојмило дотичних петегата па

»Вум, зум, зум_. «