Nova Evropa
ђеном благу народном, које се тиче особито нашега старог + драгог Дубровника, већ као актуелан прилог једној теми маше унутрашње политике, коју треба шо темељитије и што трг расправити. Што се нас тиче, коликогод »Нова Европа« стоји на гледишту што чвршћег државног и политичког јединства, „утолико смо више против централизације у свему без разлике и по сваку цену. Овај »централизам« могао би, бојимо се, лако убити онај централизам. Имали смо например, већ прилике на= гласити, колико сматрамо погрешном џ зитетном централистичкој политику на пољу рада око народног здравља. У овом случају, »централизација« значи — како г. Решгтар с правом тврди просто отимачину, ч није само политички погрешна ц неоправдана, него директно некултурна џи продукт оршјенталског гледања на ствари. Исказујемо стога тврду наду, да ће г. Министар Просвете у овом случају, кратким процесом, окончати даљу дискусију, враћајући одмаг Дубровнику Дубровниково.)
Дубровник је и отприје био добро повнат свакому образова-=' ному човјеку у нашему народу, али понајвише само по томе што је о њему читао и слушао; нето откада, је Дубровник готово једина тачка на мору до које можемо без прекидања стићи жељезницом а да не прелазимо преко туђе земље, или да нас не дочекају наши прекоморски савезници и пријатељи. отада су га врло многи и видјели који за њега прије нијесу ни знали. И тако наше дивно Јадранско море, блата клима, и лијепи природни положај Дубровника, па необична слика те потпуно очуване старинске тврђаве — све је то за-' једно код многих ојачало а опет код многих побудило интерес и за прошлост тога малога града, који вијековима пркоси мору што често бијесно на. њега наваљује као да хоће да га, прогута, Вијековима, му“ пркоси а вијековима већ из њега црпе своје ботатство, које му је опет дало могућност да васја као сјајна звијезда на нашему културном и Књижевном небу. Дубровник је тако уз своје старе: пријатеље у нашему народу, стекао и мото нових-па је нама Дубровчанима особито мило што сада нијесу више Нијемци и Маџари“ нето наши ОХбО-људи који му разносе славу по свим крајевима. наше »краљевине Орба, Хрвата и Оловенаца«. 'То поштовање сетарога Дубровника, и миловање садашњега, Дубровника, тако је јако да се у озбиљним круговима мислило чак о томе да се од земљишта старе дубровачке републике направи посебна, административна област гдје би Дубровчани опет били на окупу, да чувају стару славу и старе традиције уљудности и складности, рада и реда. Али модерне државе не могу се обазирати на такве романтичне сентименталности, тим више што би се тиме постигло вјероватно нешто“ сасвим друго, — тај »живи музеј« показивао би само како се ДуОровник истрошио, па ако је у прошлости био најкултурнија и најнапреднија тачка у цијелој области нашета, народа, сада се управ мало разликује од многих других наших вароши и варошица. Једно
219