Nova Evropa

је ипак нама Дубровчанима “остало чим се још данас разликујемо од наше околине — наша поноситост баш због те наше лијепе прошлости; то је додуше неоправдана таштина, јер није заслуга потоњих генерација што су им стари били много бољи од њих, али не поносимо ли се ми сви и Милошем Обилићем и Марком Краљевићем ; Не може се дакле замјерити ни садашњим Дубровчанима што се · —-као некакви јужнословенски Шпањолци — прикривају шлаштом лијепе прошлости и кажу: ми смо учинили CRO за народ и за човјечанство, а нека сада чине други!

Ко дакле искрено воли наш стари и млади, Дубровник треба да рачуна с тим јако развијеним »дуоровчанизмом«, који је иначе сасвим безазлен, јер су давно прошла времена када се говорило о »дубровачком народу« и о »дубровачком језику«: али тај је »ду“ бровчанизам« ту, па се не смије без потребе у њ дирати. То. би се учинило и у погледу дубровачкога архива, кад би влада пристала уз мишљење неких научника у Биограду. Али прије нето о томе протоворим, биће добро да кажем неколико ријечи с самом том дубровачком архиву, о којему се у широј јавности мало што зна. Он је управ скуп официјалдних списа, што- су се чували у разним уредима. дубровачке републике, па уговори и кореспонденција са. страним владарима, писма републике својим заступницима у иностранству и њихови извјештаји — једном ријечју дипломатска кореспонденција, што се понајвише чувала у државној ризници у столној цр_ кви. Него то што се сачувало само је један дио од онога што је у њему било: велики пожари од 1290 и 1468, па потреси од 1520 и 1667. који су јако оштетили кнежевски двор гдје су се чували најважније акти унутрашње администрације и законодавства, уништили су п мноро тога што су стари Дубровчани били спремили у свој главни архив; особито је велику штету нанио пожар од 1290, од којега је изторио готово цијели град па и главни архив, тако да се мало шпо сачувало из времена прије те године, Осим тога много је дубровачки архив штетовао и од људи. особито откада су дубровачке уреде запремиле туђе власти — француске 1808 а аустријске 1814, јер оне нијесу више мариле за старе дубровачке акте. Особито је много архив претрпио у првим деценијима аустријске владавине: не само што бе из: њета пренијело у државни архив у Беч преко 4000 најстаријих и најважнијих повеља, него је архив остављен на милост пи немилост нижих чиновника и слуга који су — како се приповиједа -— ив њета износили стара писма и продавали их трговцима Oil омотавање сухе рибе, сира, и друте: робе! Тако је најстарију нашу ћирилицом написану повељу, наиме повељу босанскога бана Кулина: од: 1189. тадашњи руски конзуо нашао код таког трговца, премда то неће-бити оритинал него пријепис" из истога времена. Па одет, поред“свих тих штета, и недаћа, дубровачки је архив најопсежнији и најважнији у цијелој Југославији, те је за хисторију цијелога Балкана најбогатије пе најпоузданије врело, тако да се у великом

220