Nova Evropa

повољно решити једино споразумом између народа на острвима Велике Британије и Ирске; а такав споразум моћи ће бити трајан само ако задовољава, у великој мери, двоје: и ирску народност, и оритански захтев за сигурношћу. Онај који не узима у обвир ма који од ова два фактора, боље нека и не говори о ирском питању, јер ће узалудно трошити речи или махнитати без смисла. Исто би тако, међутим, опасно било потпењивати утицај што га данас има Ирска у свима анти-британским кампањама, ма где оне искрсавале и водиле се, Оне који у ово сумњају, или који нису досад имали прилике да запаве њихов значај, потсетићемо на један-два скорашња, дотађаја. Има у Сједињеним Америчким Државама један сенатор, по имену Велш (Х/ајвћ), који у сенату представља, додуше, покрајину Месашусете, али свако у Америци зна да је он у ствари сенатор за Ирску, и да у његовој глави прво место заузима Дублин па тек онда Бостон. Он и његови другови, који сачињавају једну снажну, окретну и организовану чету или банду, управљају гласовима, од отприлике једне дванаестине, или можда чак десетине, америчких изборника, при сваком избору, и председничком, и конгретацијоном, и државном, и муниципалном: а у предстојећим изборима Председника, како се предвиђа, ти ће сви гласови пасти на републиканске кандидате, кидајући на тај начин тако лепо учвршћену политичку алијанцију између ирских Америчана и америчке Демократске Отранке. — Вашто2 Зато што је Демократска, Отранка Вилсонова странка; зато што је Вилсон протагониста Лите Народа; зато што је Лига Народа, према њихову мишљењу, британска измишљотина која би имала да преда. цео свет на милост и немилост Енглеској, — а није потребно тек рећи шта, ирски Америчани мисле о енглеском господству над светом.

Други један пример био би надбискуп Манике. Тај аустралијански црквени веледостојник вероватно је велико спадало; да је За време рата учинио доста услуга рошт је гој де Ртиззе, то је више него поуздано. Али и он је један од злодуха ирских, и преко њега се не сме прелазити ћутке. Он репревентује исту силу као и сенатор Велш, радећи у истом правцу и стварајући исте компликапије за британску дипломацију, гдегод се нађу на окупу ма само и један-двојица ирских напцијоналаца, У погледу њега британска се влада начинила смешном баш онако као што сад ризикује да изгледа неприступачна у свом држању према Лорд-Меру од Корка. Може бити да све то што се сада догађа нама изгледа. већ сасвим обично, као нешто што мора бити, дотод су владе владе и Ирци Ирци. Ивице наше маште помало су отупеле. зато што нам је предмет одвише добро познат, и што приче о притиску и насиљу у Ирској не служе више, авај! да нас увере о потреби неке политичке акције.Јавно мнење у погледу Ирске било је индиферентно све док ствар са Лорд-Мером од Корка није попретила да после Енглеску унижењем. Али треба јавно мнење још боље раздрмати иза сна, јер иза зла може доћи горе. Приче о убијствима, паљењу, и незакони-

220)