Nova Evropa

одраније утврђени као и пуномоћија обостраних делегата. Чак су наши преговарачи нарочито настојавали — можда више него што је требало — да се састанак што пре одреди. Несумњиво је, дакле, да је одлагање долазило с талијанске стране. Разлога зато било би више, и ми ћемо покушати да набројимо најглавније. Пре свега, унутрашњи положај у Италији; неки од социјалиста, који су се поделили у бољшевике и антибољшевике, у неким крајевима Италије овладали су гомилом и, следујући наредбама Лењиновим, почели су рушити јавни ред и поредак у земљи. Данунцијо, опет, и његови једномишљеници у Италији — надијоналисти — показују од своје стране жељу за државним ударом, и хоће силом да спрече преговоре са Југославијом о Јадранском Питању, и у исто доба да учине крај анархији која је захватила неке радничке центре. Тако је Ђолитијев кабинет дошао у тежак положај, који би он сада хтео да поправи у Парламенту, где ће имати многе противнике, да би добио што одрешеније руке за преговоре с нама. — Други узрок одлатању претовора могао би бити, бар донекле, у ишчекивању резултата избора ва нашу Уставотворну Окупштину. У Италији има још увек света који се уљуљкује надом, да наша држава није довољно јединствена, и јака, те који дакле желе да облик владавине код нас буде супротан облику који је Италија сама узела 1860 године. Te. жеље и наде су код талијанских нацијоналиста толико развијене, да они не само ометају тдегод могу развијање наше државе, него активно помажу, и споља и изнутра, сваку акцију противника нашет народног јединства и опстанка. — Има и нашиг политичара, особито у Љубљани, који би претпоставили да се преговори с Италијом поведу после избора за Конституанту. Они држе да ће тад положај и државе и владе бити много јачи, те да ће се и мањи уступци морати чинити Италији, него данас кад ни влада ни ова наша изнурена привремена Народна Окупштина нису ни у чему израз жеља или мишљења нашег народа. — Трећи, и можда најовбиљнији разлог ва отезање преговора с талијанске стране, био би избор новога Председника Сједињених Америчких Држава. У Италији су се чврсто надали, да ће председник бити изабран из републиканске странке, као што се и догодило; а познато је, да ова странка не дели Вилсонове погледе на ствари у Европи, и поименце у погледу Реке и будуће границе познате под именом »Вилсонове линије«. У Риму држе да ће Вашинттон оријентирати своју политику друкче нето демократска странка под Вилсоном, — пмако нема, зато никаквих знакова. — Четврти разлог могао би бити, да Италијани чекају да виде како ће се развијати француско-ентлески односи у питању држања према Немачкој, која се од своје стране довија на све мотуће начине да би изазвала измене у одредбама. Версајског Уговора. — Даљи један разлог можда треба тражити у напору Италије да са републиком Аустријом уреди пријатељске односе, — а извесни знаци казују као да је у томе погледу Италија, нешто и постигла. Приликом корушког плебисцита, например, ова

275