Nova Evropa
НОВА Е А
ЕЊИГА 1 БРОЈ 7. 11. НОВЕМБРА. 1990
Београд и Загреб.
Из даљине се погледу на Југославију указују два облика. Као да су то нека два тела, састављена, из једне густе језгре. А око те језгре као средишта обавијено је неколико концентричних кругова. Кругови су све мање густи, све слабије означени, све тањи и блеђи. Равуме се да су и све шири и већи. Тако да. се најпосле шире преко целе Југославије као лака магла, па се и не виде и једва разазнају.
Једном је језгру средиште Београд, другоме Загреб. Кругови, што. се око средишта обвијају, јесу идеје, а између њих су поља идејних снага.
У уским. тамним, малим круговима, што узнемирено трепте, садржане су идеје племенске, покрајинске, верске, старе и тврде као кајиши и бразготине, Што су кругови већи и блеђи, на њима се таласају идеје заједнице Југословенства. Средишта су тако густо и херметично заокружена, да обично гледање не може да допре до првих идејних граница. Тек што су кругови већи, они се почињу да дотичу, понегде секу, прелазе један преко другога, и изгледа као да се поља сударају и мере, ·
Везе међу самим средиштима. на први поглед и не постоје. И ако се са довољно љубави не обасја цео овај феномен, мсже да се учини, да. су средишта потпуно раздељена, неједнака, страна, једно другом, Што су идејни кругови већи, све су сличнији, све су више једнаки, И они, што обухватају целу Југославију, су једни, и исти, како по снази идејних поља. тако и по облику. |
Но ако се боље загледа, То се орао даје приметити, да се код оба средишна облика ради о једном, једнаком и истом! Не само по тежљњама прошлости и по натомиланости неке традиције, нето и по импулсима младим и новим. Тако да нема разлога који би говорио против тога да су та средишта потпуно једна и једнака. |
Али их има двоја!
Најбољи докав да су оба, средишта, једна и једнака лежи у томе, што у надметању ко ће дати више заједничких и великих идеја, прво уопће обоја чине исто, друго постижу и исте успехе! Једно не-може. Да засени друго, нето етзистују обоја! Дакле су једнаке снате! Па дакле и треба онда обоја да постоје.
Имамо истина два средишта, — али су то чи две снаге, двострука снага која је наша! Двострука је по могућности чињења и стварања!
253