Nova Evropa

И као што на два извора може да избије једна невидљива река на свет, па да простом оку изгледа, да је то сада двоје, тако је и са Београдом пи Загребом, изворима невидљиве снаге народне, која је једна и једнака, као и невидљиви народ што је један и једнак!

| Коликотод су обе одушке латентних сила наших старе и као од природе створене, тако исто оне сада дејствују и даље у постајању. у развијању, у грађењу. И та појава може да има привидно значење рађања једног контраста, једног мање више битног раздељења. и расцепа, — јер је двоје, па што је природније него да до противности дође! Из привидности постаје реалност када се прескочи из једне атмосфере у другу. атмосфере густе, уске и тешке, атмосфере најаче изражене око средишта, атмосфере која етоистично у себи гледа сврху и све, речју атмосфере племенске, Ту заиста постоји противност културне грубости и простоте, те противност спољних ознака, — искључиво и једино противност спољних ознака, имена! Дакле: Београд = Српство, Затреб = Хрватство. А Југославенства нема! И то треба, да је сва дубљина проблема и загонетке!

Случај потсећа на две зтодне причице. Прво на ону стару од Мененија Атрипе, где бу се желудац и екстремитети посвађали, но почели функцијонисати сваки за се, па постали обоје смешни. Друго, на ону о детету чији се прети на руци нису познавали и нису поматали да заједнички направе песницу. — Београд и Загреб су два ока у једној глави, у свакоме је оку слика, иста слика предмета који се тледа, али је једнострана, није потпуна и цела, и тек са перпепцијом обе слике, допуном обојих, узајамним слагањем, добија се прави, целокупан утисак, и тек је онда омогућено гледање у свет, и оријентација, — иначе не!-

Без раздељивања нема цвета ни раста, — целине су само идеје. а у реалном свету тражимо дељење, диференцирање, многобројност варијаната, као основу и подлогу за развој унапред; јер је у утакмици конваријаната једини услов напретка! У Југославији је први и судбоносни раздео ту, постоји, битан је, прави је, добар је, и подносимо та, без боли, без губитка, крви, бев покушавања и околишења. Добили смо — без заслуга — један успех! Имамо два извора, два ока. две руке, а све то је наше, дивно и снажно наше! Ми смо за живот и способни једино зато што имамо обоје! То је решено без нашег уплитања, изван нашег домашаја, логиком и смислом историјског одређења, за. Југославију! Дакле, живот је наш! За наше гледање је Српство и Хрватство наслов једне и друге руке, које су први пут решено окова, још обамрле, утрнуле, згњечене, некоординиране, управо детињасте, и само још за најкраће време неспособне за заједнички и силан замах! i J

о сл 5