Nova Evropa

о.

Пре својих критика Недић није познавао лично ни Змаја ни Костића; после својих критика познао их је обојицу. Једне године, и он и Змај били су чланови Мариновићева одбора; због Недићеве слабости, одбор се морао састати у Недићеву стану, и случајно је испало да од свих одборника Змај дође први. Песник и његов критичар нашли су се сами очи у очи. Недић је имао претерано осећање смешнога: он је одмах осетио сву комичну незгоду свога положаја, и то та је абунило толико да није знао како да почне разговор. Сиромах Змај, коме такође није било лако, морао је почети први. Он је почео с оном конвенционалном љубаз ношћу, како му је мило "што му се дала прилика да лично позна Недића, кота је дотле знао само по његовим списима. Овај помен његових списа збунио је Недића сасвим; он се пожурио да одговори Змају с истом љубазношћу. п рекао му, с обореним погледом, да је и он његове списе читао. Ово њихово узајамно срдачно уверавање да су један другога читали, довело је њихов разговор на мртву тачку, јер, после тога, требало је да измењају још и комплименте за своје описе, а то им, поред све њихове добре воље, није било могућно. Срећом, у том су наишли и друти чланови одбора, и Недић и змај били су спасени.

Лава, Костић дошао је једнога дана Недићу у посету без нарочитог повода, праћен Миланом Савићем, који је био заједнички пријатељ његов и Недићев, Костићево виђење с Недићем испало је боље него Змајево, и Костић је после тога био још два три пута код Недића. Костић је имао сваковрсна знања распарчана и неповезана, али ситурна, и до ситница тачна. Та ученост несређена али цепидлачка, ученост радозналог и доконот маниака, јако је занимала Недића. Костић је говорио једним сањивим флегматичним тоном, полу извештаченим полу природним, који је необично појачавао комично дејство његових парадокса и каламбура. У том Костићеву маниру Недић је уживао: он га је опомињао на енглеске хумористе и њихову привидну озбиљност и равнодушност у лудачким шалама. На крају крајева, Недић је сасвим одвугнуо прама, Костићу, и чак се по мало кајао за своју онако оштру критику о њему.

Слободан Јовановић.

Књиге и листови. »СОРИСКО КОЛО«, календар за 1921.

Међу првима за наредну годину изашао је календар »Српскота Кола« (уредили Милан Грчић и Адам Прибићевић), у лепој опреми и са лепом садржином, Уредници су успели да скупе право коло одличних писаца за рад на овој народној књизи. У том колу налазимо Бору Станковића, са новом причом, и друте приповедаче:

285