Nova Evropa

ми претпоставили да они не увиђају, ако би дакле тај приговор отпао, ипак они обоје, и поред тога, и ивнад умишљене самосталности својих акција, служе нечем великом што се збива, и што мора Да се збуде. Ако племенска борба мора да буде отварањем врата Југословенству, онда је та борба добра. Онда је природно, да је с0колско друштво загребачко добило љуљање таласања опћега.,

Пре света можемо да извучемо отуда једну корист: окршај традиција и вредности прошлости није у стању да донесе одлуку. То се мотло и предвидети. Али је боље да се о томе свако практично увери. Зато је п тај окршај био добар. Дао је поглед, да старо оружје за нове мегдане не вреди.

Са високог соколског становишта све је добро, што се досада збивало. Пре света морало је да бе збива, — већ и то је доста да будемо задовољни. Али има још нешто друго. На позорју племенске борбе о победу, већ се полако може да види и да назре једини ПРУТ и начин како ће уопће до расплета и до победе доћи. То се сад у малом дешава у соколском друштву у Загребу, као у микрокосму. Јер је све то исто и једнако: оно друго је опће, а ово мало је појединачно. И све заједно води једино могућем и правом мегдану оба племена, — кад мегдана мора да буде, опће вредних особина. И то је оно о чему сталко товоримо да је добро и да добро мора да буде. Јер нако племенски сукоб изгледа апсурдан, уколико страсти наводе нато, ок није апсурдан зато што се тек у сукобу, и у трајању тога сукоба, може да дође до правог схватања света тога. и да се дође до оног великог питања: борба траје сувише дуго, и малакшу обе стране, — како да се приђе крају. како да се победи, кад је све што смо бацали досад у борбу било лоше! У рукама немамо више оружја! — Па лепо, кажемо ми, дајтесрцандуше напоље; дајте количине радиности, чистоте, морала, трпљења, дајте врлине ви »Срби« и ви »Хрвати«. ето вам оружја, и онда заподените поново ту битку! И водите је апсолутно до истраге!

Ово није мишљено да буде лекција, крај свега оторчења што је за две године скупљено. Нето трезно и хладно констатовање факата између зајапурених противника, И ако смо их крстили племенским именима, то није зато да их подценимо, или да на длаку установимо идентитет моралних својства обојих. него зато што је свеједно да ли је неко 58% а други неко 36% Југословен. Јер Југословенства нема на проценте, Југословен се може били или сав или никако.

Пред скупштином загребачког соколског друштва, једним дотађајем и кризом како то нису »најстарији соколи запамтили«, морамо још да изјавимо да случај апсолутно не сматрамо трагичним. Нама је прилично свеједно, чија ће листа да победи. Просто зато што победила ма која, она мора постати одмах више и јаче јужнословенском. И што мора да уђе у рад соколеки са давањем врлина. A то је тлавно! — Јер, на крају. — ко најбољи, тај ће бити и најачаи!

1.

288

метдану чистих врлина И.

аса