Nova Evropa

даљњем дјелу приповиједа што видовито око му гледа с увијек вишет положаја. Али, као да није доспио да нам каже онога што је на врху видио, јер га је у том спријечила душевна њетова смрт, у 45. тодини. Своје задње дјело, »Воља за моћу«, које је имало теоретски приказати цијелу његову филозофију, није довршио нити у оном облику у којем је он сам своја дјела сматрао довршенима. Њетова је наука дошла до нас, иако стално обиљежена, као торзо, Који у извесној мјери носи на себи трагове револуционарне несреЂености. П

Почетак Ничеова рада пада у доба јаке филозофске депресије. Ниједан од великих система њемачких филозофа у првој половици ХУШЕ стољећа није нити из далека могао да оконча кризу у којој се је свијет налазио, било што су недовољно ријешили проблем вриједности, било опет што су се уопће уклањали ријешењу тог проблема, свраћајућ пажњу на друте индиферентне проблеме; на основу ових су додуше могли градити импозантне филозофске зграде али су оне биле празне и за практични живот нијесу имале никаковог гначења. Незадовољан свијет оваковим покушајима, и открив њихову нутарњу прагнину, утјецао се радије макар и негативном песимивму Шопенхауерову, а већи дио, штавише, конзеквентном материјализму без концесија.

Стање које је услијед тога настало, зове Ниче нихилизмом. Док је њему песимизам спознаја, да овај свијет и овај живот нијесу толико вриједни колико се мислило, иде нихилизам на, том путу и даље, па тврди да је овај наш живот уопће бесмислен, да је све што се збива бев значења и узалудно; ријечју, нихилизам вначи да досадање највеће вриједности постају беввриједне, а нових још нема. Нихилизам нас обувима кад се увјеримо да је онај »друти, бољи свијет«, у који смо вјеровали, тек варка; у том часу девилузије немамо баш ничега: онај смо »бољи свијет« изгубили а у овај живот, у ту нашу земљу, још не вјерујемо. Ове то ваједно сачињава, »тратично доба«. Ниче ви не представља да би та фаза нихилизма могла бити тек краткотрајна, него вели, говорећи о нихилизму, да пише повијест двају слиједећих стољећа, Он дакле не мисли да би њетова филовофија могла окончати смјеста ово стање, али је увјерен да би њетова формула: »Воља ва моћу«, покушај преврата свију вриједности у извјесној једној будућности могла докинути овај посвемашњи нихилизам. Ниче дакле рачуна са нихилизмом као са једном непромјенљивом чињеницом, која је ва њега тек полавном тачком његове филозофије. »Бот је мртав, сви су богови мртви« за њега, — он хоће да нађе ријешење проблема вриједности мимо свих трансцендентних вриједности; њему не треба нити кршћанских, нити трчких, нити каквих других божанстава, — он долази са добрима ове земље. Зато нас опомиње: »Ваклињем вас, браћо, останите вјерни овој земљи и не вјерујте онима што вам говоре о надвемаљским на-

305