Nova Evropa

нису наше напредне генерације, познавајући Чехе у отаџбини и овде, о њима имале богана како добро мишљење.

О временом дошло је у наше крајеве и доста чешких интелитената, који су као стручњаци били добро примљени. Њих је онако падање Чеха овде свакако болело, и они су почели помишљати на њихову организацију. Иницијатива за то долазила је и из Чешке. где су почели водити рачуна о свима широм света расејаним чешким мањинама. Велики радник на том пољу др. Ауерхан долазио је и пре рата овамо у чешке колоније, Ради прилика пре рата није успело његову заузимању и труду овдашњих чешких интелитената, да се у једну солидну народну ортанизацију окупе сви Чеси и Словаци овде — Словаке у бившој Угарској организовали су тамошњи интелитенти — већ је почетак ударен са оснутком неколико Чешких Беседа. Тек после преврата. напредовало је ово дело, пошто је рат сам по себи, па велики преокрети на целоме свету и херојска борба Чехословака проти Аустрији, револудионирала душу свакога Чеха. Наши су колонисти већином служили код чешких пукова, и то је морало угушити у њима онај надионални индиферентизам а пробудити чешку душу, и свест о припадности народу, кога цела Европа спомиње са поштовањем. Данас су ударени солидни темељи националној организацији Чехословака у Југославији.

Нас то мора веселити и ми несмемо на. тај покрет гледати са неповерењем а још мање са. непријатељством. Ситуација је измењена. Ми имадемо своју надионалну државу, сање наших прадедова су остварене. Каква, је да је: наша је, и само о нама овиси да буде онакова у будућности каквом си ју у срцу замишљамо. Нама данас не прети ни маџаризација. ни германизација, — инородне мањине губе се перцентуално у броју Југословена, Зато морамо у добро схваћену државном интересу подврћи ревизији наш однос према свима тима мањинама. Ми не смемо бити тесногрудни и шовинисте као бивши властодршци монархије, наш циљ мора бити да Југославија буде свима својим држављанима драга отаџбина, да се они међу нама осећају као у свогој кући, и да буду у дужности и правима посве с нама изједначени. То морамо провести и без обзира. на установе сенжерменскот или трианонског или било којет уговора, јер то захтева наш интерес. Нама на жалост није успело да постигнемо потпуно уједињење у етнографским границама, нашета је елемента доста остало у Маџарској, Аустрији, Италији и Румунији. Није нам свеједно, какова ће бити даљна судбина и живот те од нас силом растављене браће, и ми отворено наглашавамо да Југославија, не сме и неће ту децу своју да заборави. Мислећи на њих, ми морамо да према томе удесимо и живот нашим инородцима, јер ћемо тек онда имати морално право, не само по интернационалним уговорима, него и на основу пријатељства и реципроцитета, да тражимо у једнакој мери заштиту наше браће. Ми »пречани«, који смо толико трпели под туђим јармом, морамо то нарочито тражити, угледајући се у при-

371