Nova Evropa

|J

и његове експанзије. А сада, кад бивше угарске владе вишв нема — вилимо да једно туђинско и непријатељско подувеће, подигнуто на рачун нашег народног иметка. ради на томе да се плеварним начином извуче испод законских прописа који важе за имовину непријатељских поданика, да би дошло у много повољнији правни положај према домаћем интересенту, и то корпорацији јавног значаја. Сасвим је разумљиво, ако је бивша угарска влада била заинтересована у напретку једног маџарског капиталистичког полувећа. Али је данас Краљевина Југославија. заинтересована ту у толико више што срп.-цркв. иметак има служити издржавању срп прав, цркве и њених културних установа у Краљевини, Јасно је да онај део материјалне потребе те дркве који се из срестава њеног иметка Не би могао покрити, пада на терет државног буџета, Приходи Беочинске Каје иду у милијоне, њене вредности су огромне. Те вредности биће за нашу државу изгубљене ако она дозволи да се проведе лажна надијонализација маџарске фирме Уније. Главну корист из тога и таквог подузећа вукли би надаље неколико мапарских јевреја, а две-три београдске банке примале би трибут зато што штите ту компанију у несметаном поседу неваконитих користи, стечених насилним одредбама некадање мапарске владе. Зар то није брука!

Ми верујемо, и знамо, да до тога неће доћи. Али нека што пре дође крај овој ружној ствари. Ако је народ досад био у »нужном стању«, да много шта поднесе што се у слободи не трпи, то је жалосно стање народног понижења престало за нас, надамо се, на свагда. Ми нећемо дозволити да траје и за часак дуже — за љубав уортачених страних и домаћих капиталиста и зеленаша. Б.

Просветни преглед,

СО темеља не с крова. (Оснивајмо пучке школе!)

За старе Грке мудрост је била задобити, а још већа мудрост знати управљати, Што се је крвавим ратом задобило мора се душевним интензивним радом сачувати, израдити, употпунити, У два правца: вањским и унутарњим радом, Што је овај рат донео, мотао би каковом злом судбином други рат и онети Али има у дубини народне душе нешто. што се не да никаковом материјалном силом освојити ни однети. То је дубока и будна свест народа, да постоји, те хоће самостално да живи, У тој дубини први су темељи народне снате и будућности. Како да се граде темељи у тој дубиниг Школом, просветом, |;

Пре је летила кров кланце народне борбе ова крилатица: слободом просвети! Са даном 28. листопада 1918 стекли смо жуђену

386