Nova Evropa

се потребна мешавина боље извела, и теком времена Словенце отац. Стога се и опажа Ha средњим школама, дјеца са села обично вописом. Чврстоћа сваке зграде овиси о чврстоћи њезина темеља, Културна оната народа почива на првим темељима основних школа. У нашој младој држави има још 15.000 овећих села без школе. Да барометар неписмених почне падати, хоће се најмање 10.000 сеоских школа, са 12.000 учитеља. Ово је сола:но зте диа поп ва изградњу наше државе, Без овога темеља слаби су видови, а још слабији је кров, па макар био и од злата, У свету нам је већ свеопшће признато да, као што је наша земља обдарена природним благом шума, руда, вода, тако је и наш народ обдарен душевним блатом ума и срца. Земља не даје плода, ако се не обради; шума не расте ако се не гоји; руда не скаче сама ив земље; — исти су природни закони и на душевном пољу народа, у којему стоје латентне толике енергије а да их није нико ископао пробудио и обрадио. Имамо очитих доказа. Наши људи у вањском свету од Америке, Зеландије до Европе сјају посвуда својим врлинама, што им на домаћем огњишту није било могуће исказати, јер нису имали душевног порива, — није их изобразила школа, Наш славни уметник Иван Мештровић можда би и данас као загорски Тежак орао плутом у својим Отавицама, да га није брижна изображена рука повела у свет, упутила у школу, те да данас својим мајсторским длетом буде свому народу на част. Можда још Мештровића има закопаних у сеоским колибицама нашега народа, до којих није допро трачак просветне светлости“ За шолитичку, културну, тосподарску изградњу наше државе хоће се младих врсних сила, Треба их тражити у народу у нижим слојевима, којима је највећа потреба, културе. Данашња се наша интелигенција састоји понајвише из варошких виших слојева, Чиновник рађа чиновника; вишешколци се рекрутирају из средњих школа у које се ступа иза довршене основне пучке школе, У селу, где нема пучке школе, сасвим је ретко Бидити Интелитентна, редимо боље, ишколована човека. Иначе не може да буде. Чиновник у граду има пред собом гимназију, реалку и друге средње школе, Поседа, трговине нема, да своје дете у тому запосли, већ га шаље у школу, макар био и испод медиокритета, да се било како протура кроз испите и разреде, како ће једном осигурати себи житак. Друкчији је положај сељака, земљорадника-поседника на селу. Њему су деца активна, чиновнику у граду пасивна главница. Сељак се весели породу, јер добива радну снагу у кући. Њему није као чиновнику у граду ва нужду, да шаље сина на средње и више школе, — он има за њега посла у врту, у пољу, у подруму. Сељак шаље сина у средње и више школе само ако види у њему дара и особиту вољу за науком, иначе плети котац ко и отац. Стога се и опажа на средњим школама, деца са села обично се одликују особитом надареношћу. Када би се дакле по свим селима, основале пучке школе, открило би се бев сумње сијасет закопаних интелигенција, које ће очамити у незнању, док би ишколо-

388