Nova Evropa
овде уповоримо нато, да елементи војнички и чиновнички носе COбом, у овом погледу, нешто умртвљено, укочено, сухо, неслободно, као камење што се равмешта некуда и с једне гомиле на другу. Много је важније мешање елемената више животворних, плодних, свежих, пунијих латентне снаге семена и клијања, мешање слободнот живота пи живљења. С тиме долазимо до тачке, где се једно у друто преливају кретања државна са кретањима приватним. Ботатство, шаренило, пуноћа мешања, не даје се замислити без приватне акције и без приватне иницијативе. И ту би била дужност државе, прво, да помаже, друго; да не смета.
Ми управо не знамо, који сталеж, које доба, који спол те која врста радника у разним крајевима нашег народа не би била згодна за мешање! И ко се задубе у овака разматрања, искачу му пред очи управо и неизмерни гродни начини, и неизмерна количина еле- _ мената. То није уображење ни маштање, јер се то у малом, на полусвесним примерима, може већ свугде да види. Како би то мешање тек изгледало, да њиме управља једна лепа, чиста, висока свест!
Потпуво се слажемо с тиме, да у целој тој акдији мешања елемената народних из разних крајева мора да буде неки темпо, нека постепеност, или рецимо покушавање. Али акција треба да је ту! И ми просто не разумемо кад гледамо све те силне професоре, учитеље, новинаре, списатеље, ђаке, попове, лекаре, адвокате, инжи-. њере, архитекте, глумце, банкаре, индустријалце, и т. д. — на што чекају, и куда су се завукли и посакривали, и зашто се не почну разилазити из тих малих гомилица, зашто у опће неки исток и занад код њих ствара границе, које неће — или збиља не могуг — да прекоралче!
JI.
Масариков нацијонализам,
(да овај чланак послужили смо се двама одељцима из књиге г. Владимира Дворниковића, »Т. Г. МАСАРИК, ФИЛО300 И ВОЂА ЧЕШКОГА НАРОДА«, која Ће ускоро угледати свста, u, коју нам је писац љубазно ставио на расположење за ову сврту.)
»Наша народност мора бити исто што и човјекољубивост!« Национализам без дубоко-етичког садржаја, без темељне идеје хумане праведности, пуки је етоизам и насилништво. Ваља тражити праведност за се, — али и за друге. Не само за своју нацију, већ и за цијело човјечанство, Национализам је само уже поље за остварење опће-хумане идеје. И зато се политика тота национализма не смије служити другим средствима до онима што их и лична инди_видуална етика допушта. Истинштост, безобзирна и неумољива истинитост пре света. а не сплетка и лаж, у име патриотизма. Ма-
363