Nova Evropa

нису зазирали ни најмање од Јовановића, Овај је био ушао у ње хову котерију, — и то објашњује све. а

Недић је напао Јовановића због његове приступне академске беседе о индијској драми, Недић је замерао Јовановићу да је говорио о индијској драми без знања санскрита, дакле из друге руке, — а из друге руке могу се, понекад, писати популарни чланци за часописе, али не и стручне расправе за једну академију наука. Недић се љутио на нашу Академију што је Јовановићеву расправу примила, и тврдио да тако шта не би било могуће »ни у Лумиру, пили ином каквом чешком књижевном сполеку«.

Сиромах Јовановић био је изненађен и запрепашћен, када је видео какву је оштру покуду навукао на себе због једне расправе ва коју је био сигуран, да ће, већ због егзотичне теме, изазвати ошште дивљење. На оскудицу своје научничке стручности није ни помишљао. Та се стручност није тада тако строго изискивала, — и он је наивно мислио, да он који је био у Индији и кога је цео Београд звао »Бомбајски«, — има права говорити о свему што бе тиче Индије, па и о индијској драми,

Он је покушао да се брани, али Недић га је тако стегао да није мотао мрднути. Недић је, као сви велики полемичари, умео да усредсреди дискусију на једну тачку, и то ону која је за његова противника била најнеповољнија. Он се није давао одвући на друга споредна питања. Забадава се Јовановић бранио да он није говорио о индијској драми, него само бацао поглед на њу, — и да га се она сама није тицала, него га се тицао њен утицај на грчку трагедију... На све ово Недић је одговарао да је Јовановић ипак говорио о индијској драми, а то није смео чинити, — бар не у академији наука, — (без знања санскрита. Он је толико понављао и толико подвлачио Јовановићево незнање санскрита, да је Јовановић, велики естетичар и путописац, изгубио бар за тренутак своју дотадашњу књижевну физиономију, и претворио се у једнога господина чија је сва карактеристика у томе, што не зна санскрит.

Слободан Јовановић.

Р уска књижевност у изгнанству

Окоро по целом свету налазе се расути данас руски књижевници и уметници, који су збот револуције и после револуције напустили своју отаџбину. Многи од њих покренули су у изгнанству разне новине и часописе, и издају књиге за руску интелитенцију која дели с њима исту судбину. Додирнућемо у овом кратком претледу само неке од најзанимљивијих покрета и појава у том погледу. без претензије на систематичност и потпуност.

Берлинска, кооперативна задруга »Руска колонија« издала је зборник одличних дела савремене руске књижевности. У њему су изашле приповетке Ив. Бунина, Ан. Собоља,- К. 'Тренева, О. Јушкевића. В. Горјанског, и других. Иста задруга издаје и часопис

394