Nova Evropa

народности, ни по вери. Они га деле по класама. Постоје, у главном, две класе: капиталистичка, или како се у обичном говору каже »буржоазија«, и радничка класа, Поред ове две главне класе, постоје још и неке мање, или боље рећи неке посебне класе, али и оне све симпатишу било са једном било са другом од оне две велике класе. Постоје и многи људи који, по свом интересу, припадају једној од оне две главне класе, али се у ствари осећају као да припадају другој. Чиновници, например, нарочито нижи, које до зла бога експлоатишу, по свом интересу спадају свакако међу пролетере, а ипак велик део њих, по својим осећајима, припада буржоазији. Радничка класа целот света, без обзира на политичке и гесграфске границе. има један и исти заједнички интерес. Према, томе, њен однос према разним нацијоналним проблемима врло је једноставан, Радници мисле, да би се победом радничке класе, у целом свету, разни нацијонални. проблеми сами од себе, аутоматски, решили, јер са задобијањем економске слободе — а то значи, и управо је увек и значило, циљ борбе пролетаријата — стичу се уједно и социјалне и политичке слободе за све друштвене делове. Као што је буржоазија некад тражила, а и дан данас још тражи, политичку демокрацију, тако и пролетаријат тражи индустријску демокрацију. Он мисли, и — како изгледа — с доста разлога. да је политичка

· демокрација лаж, а да је права и једино истинита индустријска демокрација, Америка и Енглеска типични су примери политичке демокрације. У осталом, однос социјалиста, у оним земљама које су потиштене од какве велике силе, према чисто нацијоналистичким покретима, индиферентан је. Нацијоналистички покрети сматрају се у тим случајевима, као буржоаски, јер све и кад би успели не би донели потребну слободу радничком народу, него само оној класи чији екапоненти седе на власти у свим таквим приликама, У случајевима тде постоји, поред економске потиштености, још и нацијонална, социјалисти концентришу сав свој напор на то да би створили солидарност између радника и потиштене и владајуће нације, Само солидарност радника целог света може разбити окове који спутавају пролетаријат, па ће притом и сви политички, социјални, и надијоБални проблеми доћи до изражаја и до свог решења

Не треба, дакле, мислити да је социјализам антагонистачан према надијонализму као идеји. Социјалисти признају нације, па се према томе и називају: Руски социјалисти, француски социјалисти, и Т. д.; али се они одричу данашњег дегенерисаног и у лажне _сврхе злоупотребљеног надијонализма, Што се год данас жели да уради, а мисли се да радни народ на то, можда, не би пристао, затуди се само нацијоналистичка песма, јер то изгледа као најнесебичније, и као да се тиме позива на борбу за неке више идеале. Уистини, прави и чисти нацијонализам може доћи до свог израг

жаја само кроз социјализам и у социјалистичкој држави.

367