Nova Evropa

је силан рефлекс удаљеног сјаја племенске мисли, — без ичије »заслуге« или »кривице« = по сили сваког природног закона.

Нешто слично, нако не толико спонтано и силовито ( јер мање несвесно и инстинктивно), — и уједно као реакција на овај излив племенског осећања код хрватског сељака : да се народна индивидуалност једанпут племенски оплоди, излеже, учврсти, и засити, пре него што би, можда за свагја, устукнула и подредила се нечем јачем и вишем —, јавило се и код Срба, приликом ових избора, оних Срба из тек сад ослобођених крајева, који су били надијонално угњетани и који су због тога морално патили, баш као и Хрвати — у Војводини и у Босни. Па тај племенски осјећај, само са верским обележјем, манифестовао се и код босанских муслимана и словеначких католика. Постоји он, у ствари, још увек жив и будан чак и у неким кулама демократским ван Србије, например у Лици, где је једино љубав према вођи и његов ауторитет учинио да не избије свом силином. Радикална странка има да припише овоме моменту многи свој успех, особито у Срему и у Славонији; — она, је, уосталом, и рачунала с њим. и свесно та експлоатисала,

Кад се само сетимо, шта је неприлике и недаће проузроковало непознавање и непризнавање овог елементарног права народног, да се племенски »наживи«, од стране »Народних Већа« па кров цело оно апсурдно дуго Привремено Народно Представништво, све до данас!... Сад је то свршено. У име доброга и дивнога хрватског сељака доћиће му заступници у сабор, — чудни, непознати, с пуним срцем; и загњуриће се, утопиће се, нестаће их у бучној, огромној, несталоженој. тајанственој, стваралачкој гомили Конституанте, која ће прва имати част и смелобт да пише прву историју нашег народа. Нелогична. идеологија федерализма с којом тактички оперише радикална, странка, а коју више мање искрено пако не врло интелигентно исповедају неколико хрватских интелектуалаца, — расплинуће се. нестаће је, без тешкоћа, нико неће питати где је; прости равлог једне апсолутне немогућности стварања и одређивања и омеђивања, једне хрватске републике. или какве посебне државе и државице, краљевина, или бановина, и како би се све то назвало и не звало, победиће. Са престанком изазивања у племенском погледу са српске стране. гпрестаће одазивање на хрватској страни, и борба у великој Народној Скушштини удариће новим правцем. Док се укрсте први мачеви. поводом устава, добиће злогласне речи централизација и децентрализација прави и одређен смисао, и видеће се да у нашој интегрално јединственој држави има пуно тота што се има децентрализовата. Али ће напоредо сазревати свест, да се у оквир и у темеље јединствене државе не сме и не може дирати, без опасности за једног и ва све, — да је целина, нада све, и да је спас пелине и државе врховни закон. Онда ће наступити диференцирање на савременој основи, не, по расама, већ по класама, и социјална питања замениће племенска.

Уосталом, контуре социјалне и класне плодоносне борбе обележили су већ и ови избори, иако тек у друтом реду у оним токраји-

419