Nova Evropa

на сатинираној хартији; код вајара, на храпаву т. зв. Пебисккартону. Издање ових монографија — учињених по узору толиких познатих издања немачких, француских, енглеских, и других народа, уметника — показује колико се може већ и код нас далеко ићи у погледу техничке опреме. Ове се две свеске могу мерити врло лако са успелим издањима исте врсте на западу.

Иначе, у самим монографијама, не каже се, коме је поверено уредништво ових ивдања, што је врло важно, јер од избора уметника и избора њихових радова, и уопште од правца, уређивања оваке колекције највише зависи, Стога. се, за овај мах, не можемо упуштати у опширнији приказ ових издања, јер нам је полазна тачка недовољно позната.

Дозволићемо себи само једну напомену, у погледу текста, Држимо да је код оваких монаграфија потребно да: се да што више података. о самим уметницима, биографских и иначе; а суд о њима и њиховим радовима свести на што мању меру. Тиме ће се најбоље угодити уметницима, и »учинити правда« њима, што и јесте главни смер оваких издања. Јер уметници, као што је повнато, имају врло умерено мишљење о вредности уметничке критике. Не бег оправдања,

EEE db = „Les Chanfs Feminins Serbes“,

Није првина, да се наше народне песме, и попменце женске, преводе на стран језик. Број превода је био већ досад легијон, а рат је тај број још знатно умножио, Али је први пут, како каже преводилац ове свеске превода — познат песник и књижевник од укуса Philčas Геђевбие, — да се наше женске народне песме преводе на француски јевик са упоредним коментаром, уз који иду ноте за најповнатије народне мелодије и разне критичне студије (Издање Едварда Сансот-а у Џаризу, 1920, цена 4 франка).

Из предговора. који је написао Г. Миодраг Ибровац, сазнајемо, да г. Лебег спрема још две антологије наших песама, и то једну епских народних а једну модерне уметничке поезије, тако да ова прва књига сачињава управо један део триптиха. Из речи г. Ибровца даје се закључити, да су ово најбољи преводи наших песама на француском, јер их је сачинио не само добар познавалац нашег народа него и добар песник, Имаћемо прилике да упознамо наше читаоце и непосредно са писањем овог нашег угледног француског пријатеља.

Новг књиге,

Савремена Ратна Техника, написао Дратољуб М. Динић, пуковник (Крагујевац, штампарија Оп. Р. Вулетића, 1920. — Цена“) — Карактеристично је за ово наше доба после рата, да место расправа и књига о Лити Нација и Интернацијоналном Разоружању, добијамо књиге са торњим натписом. Ми бисмо једино још пристали да подгревамо ратне успомене приказујући какво одлично песничко

431