Nova Evropa

»Османа«, Мажуранићева »Чентић-ате«, аутографа Враза, Прерадовића, Штросмајера, Шеное, и др.), успјело је сакупити у универзитетској библиотеци скоро све душевне продукте хрватских, а добрим дијелом и српских и словеначких писаца, од најстаријих времена до данас. ·

Што смо устврдили за нацијонални карактер загребачке универаитетске библиотеке, вриједи више мање и за лицејску библибтеку у ЈБубљани, која репрезентира културну Оловенију.

Београд, дентрум младе наше нове државе, стоји данас, жалибоже, у том погледу најгоре. Бивша богата, КаРехоћеп народна библиотека, данас је од непријатеља и масе непознатих библиофила тако похарана и разнесена, да ће требати много времена док разтрабљено народно благо буде или повраћено или, колико се дадне, наново набављено.

Али све да су којом срећом непријатељи оставили и нетакнуту београдску народну библиотеку, ипак би настало питање, које се данас намеће сваком културном раднику, — питање једне нацијоналне библиотеке, која би водила подједнаку бригу о свима, ио Србима и Хрватима, и о Словенцима, јер досадање наше велике библиотеке биле су у првом реду, племенске т, ј. српске, хрватске и словенске, а тек у другом реду; уколико су то средства и прилике допуштали, јужнословенске.

Ево одоше већ двије године од уједињења у заборав, а питање изградње наше заједничке јединствене нацијоналне библиотеке остаде нетакнуто. ЛПризнајемо да су наши најистакнутији људи испунили ово вријеме радећи на другим хитним и важним државним потребама, одлажући тиме ово и слична културна питања ва сретнија времена, Но једном се мора и ово питање узети у претрес, и то чим прије тим боље.

Велика, aa цијелу државу заједничка нацијонална библиотека имала би за први почетак ове три главне задаће: 1. Набављати сва дјела нашит писаца, што се штампају изван граница наше државе, као и сва дјела страниг аутора, која, којим било начином, тангирају нас и наше прилике, било то у политичком, господарском, или културном погледу; — 2. Сакупити и прегледно сврстати те штампом издати пописе свију дјела, часописа и рукописа, који се налазе разбацани по нашим великим и малим библиотекама, и 3. започети са издавањем стручног часописа, |

Да протумачимо потребу горе истакнутих задатака нацијоналне библиотеке.

Т Многи наши људи, боравећи и пишући у туђини, нијесу слали своја дјела домаћим библиотекама (премда би то било ми у њиховом и народном интересу), па је тако много дјело домаћег аутора штампано у страном свијету остало ненаручено, било с тога што је незапажено, било из којег другог разлога. Поготово је овакових случајева било врло много за вријеме Рата, кад је наручивање дјела изашлих изван подручја »Централних власти« било или немогуће

442