Nova Evropa

свим круговима нето и међу студентима па и у широј публици. Једно знамо поуздано: да су политичари — зато што су с политичког и племенског тледишта, одређивали колико ће бити и где медицинских факултета — поверили организацију њихову људима за које су држали да ће најмање погрешити ако баш њима повере овако важан посао, тојест, најстаријим лекарима, од искуства и имена. које имамо по нашим средиштима. Они ву се и у томе преварили. Јер, част и поштовање старим лекарима и њихову искуству, али се за овакав посао, у нашим приликама, хоће млађих људи, бржих ногу, и гипкијег схватања, да не би замрла ствар одма у почетку. Знамо ми да је јерес код нас устати на старо, јер нема, патријархалније и конаврвативније средине од ове наше, — ни у политици, ни у војсци, ни у државној администрацији. Али неко мора лупити посред ове предрасуде, па нека нам се не замери одвише што ми то чинимо и овом приликом. Да се подигне модеран медицински факултет, ту треба умети потрчати и подвикнути, и радити по цео дан и целу ноћ, па остати понекад и без ручка или вечере, — а ко може захтевати то од оних наших уважених старих доктора у Београду и дЗагребу, којима је поверено организовање факултета !

Још само, засад, кратке напомене о стручном персоналу. Разумљиво је, да се иде од Југословена на остале Оловене, — Русе, Пољаке, и Чехе, а ако је ово врело испрпено, и на Несловене. — Али је, притом, ово главно: прво је мерило стручна спрема, научна квалификација, а тек у другом реду све остало. Непознавање нашег језика, шрво, не мора да буде вечно, а друго, могу за прво време испоматати и домаћи доценти и асистенти.

Признајемо све тешкоће почетних, привремених, и прелазних стања, како све лепо може ово наше стање да се назове; али остајемо код тога, да и то треба, једном да престане, — а то ће бити кад се једном оно што је главно буде имало стално пред очима: јасноћа и чистота идеје! То мора да буде. Онда је све друго лако поднети и преживети.

II. oo

На крају, ево како се ови наши сукоби културе с политиком отледају у главама млађег нараштаја, које највише трпи од њихових последица. и које за то неће рећи хвала својим очевима, Један студент медицине у Загребу, коме смо се обратили с молбом за извештај о стању међу ђацима на медицинском факултету, упутио нам је ово писмо. |

»Питате, колико нас има ђака“ На анатомији има нас преко осам стотина, -

Као идеални и добри младићиу првом реду треба да учимо. Особито да читамо! Али све бу књите на страним језицима, Јер Јутославија, о томе што ми треба да знамо, нема ни ретка, свота!

Помислите, колико смо имали одбора, и ко све није »гинуо« за Југославију! Данас, када је она ту, ми стојимо голих руку, без итде ичега, Да ли је уопће ишта било опремљено, готово! Где је и је-

451