Nova Evropa

пасти народну ствар. И убише га. Није ли се на Милоша Великог гледало некада као на проста свињарског трговца који је, стицајем околности, успео да се дочепа деспотске властиг Његови савременици имали су очи само за његове мане; ми данас, међутим, непревиђајући његове рђаве стране, сматрамо га као једног од најмудријих српских владалаца,

Исто тако, у нас још није истакнута довољно заслуга наших отаца, онога поколења које је у сваком новом неуспеху прпло нову снагу и свежу веру у будућност: испрва у будућност српске отаџбине, а доцније у будућност југословенства. Кад бисмо се хтели упустити у поређења, ми бисмо могли рећи да је поколење наших отаца за нашу отаџбину исто што и Русовљево за Француску, Кавурово за Италију, Бизмарково за Немачку, И оно би имало право да примени на себе Хорацијеве стихове: »Довршио сам споменик трајнији од туча и виши од краљевских пирамида, Моп оташ5 топаг!“

Одвело би нас далеко кад бисмо покушали дати макар и најкраћи преглед развијања јужнословенске мисли Преко Илирије и преко неиспуњених намера кнеза Михајла, пређимо одмах на оно мучно доба после слома на Сливници, кад је једино шретворна интервенција Аустрије спречила надирање Бугара и донекле спасла Србију од кобних последица малоумности њенога, суверена. Земља, у страховитом политичком и финансијском положају, налави се на рубу пропасти. Треба је апасти, — она је узданица свих Јужних Словена, звезда-водиља у коју су упрти, пуни стрепње и ишчекивања, погледи подјармљене браће. Налази се очајних мишица које чине крај једној бездушној противнародној владавини. Свесни да ву тиме задужили отаџбину, јер отклонили могућност да она једнога дана постане аустријском колонијом, наши се оцеви не обазиру на срачунате протесте германске штампе; на презриво и необјашњиво држање културне Енглеске, која опозива свота представника: на неупутне манифестације неких италијанских официра, који враћају дата им одличја. Као човек који зна шта ради и који само своју савест узима за судију својих дела, поколење наших отаца, олимпијском мирноћом, пустило је ту буру да протутњи над својом главом, непрекидно радећи даље на остварењу заветне мисли.

Балкански ослободилачки ратови, које су они спремили, диван Cy резултат њихових напора у томе смислу. После тих муњевитих ратних успеха помишља се на Босну и на Херцеговину. На остварењу велике Орбије ради се пуном паром. Подвиг Гаврила Принципа, чије ће име остати забележено у повесници Јужних Словена, служи као повод за светски рат. У доба нашег трагичног нацијоналтог слома, када цео свет очајава над јуначком Србијом и оплакује њену. судбину, наши оцеви, једним ваљда беспримерним гестом у историји, одбијају понуђени повољан мир, уздижу част српског имена на недостижне висине и прокламују своју несаломљиву веру у победу Права, у тријумф Југословенства, Неклонувши духом, далеко од тога да се одрекну свота идеала, они га још проширују:

434