Nova Evropa

Тако је нова Слобода постала правом мајком уједињених синова. .

Када сам, након некога времена, видио синка да плаче, било ми тешко и речем: »дашто ми плачеш, дијете «

= Плачем, јер мајка нам плаче,

»башто нам, синко, мајка плаче «

— Код нас јој није добро, она, хоће да оде јер јој гасимо Сунце. — Дјетету опет наврну сузе и поновно клече под божићно дрвце, и замоли Божје Рођење, да нам свјетлост божићне звијевде просвјетли памет, еда нам не оде мајка. ФД. М.

Предање.

(1. Филеас ЛЕБЕГ, француски књижевник, један је од ретки наших пријатеља који нас волг зато што нас добро познају пч разумеју. Пресводећи са оригинала нашу народну “ уметничку поезију, ом је дубоко загледао у нашу душу. да све врсме рата, Г. Лебег није престајао тумачити и братита, са жаром убеђења, наше право, нарочито у Јадранском питању. Безброј његовит чланака, ч превода, у Га Уге, Le Monde поповаџ, Метсите де Ртапсе, приказују нашу књижевност и уметност. У овом последњем часопису, под псеудонимом Љубо Соколовић, Г. Лебег веди сталну критику о нашој књижевно= сти, ц у свесии од 1. новембра говори о Ракићу, Дучићу, Шамтићу, и нашим млађим лиричарима. Недавно су му другови т поштоваоци посветили нарочиту књигу, огледало његове штмроке ц благотворне књижевне делатности, пч на једном банкету прославили његову тедесетеодишњицу. Ма га срдачно поздрављамо као сарадника са овим првим његовим чланком. пуним истине ц поезије, писаним нарочито за НОВУ ЕВРОПУ.)

Миодрагу Ибровцу.

На свима пољима књижевности где сањарија увеличава преживљену стварност, Жерар де Нервал био је чаробни иницијатор: њему дугујемо што нам je y својој Смлвији открио бескрајно дирљиву ризницу народне поезије Ил-де-Франса.

Ја сам пре неколико година чуо са усана једне старе сељанке из мота краја. на размеђу Пикардије и Нормандије, варијанте старинских песама чију је несравњиву љупкост умео да запави пророчки геније писца Пута на Исток; и пошло ми је за руком да нађем, између осталот. једну занимљиву верзију песме о Девојии што се три дана правила мртва да би сачувала своју част, п коју је мој пријатељ Адолф ван Бевер прештампао у збирци: Песници родне груде {Počtes du terroir), Am вај! Жетва је данас свршена; разна

491