Nova Evropa

о његовој уметности говорили индијски уметнички критичар Јусуф Али и професор Богдан Поповић, а предавањима су председавали познати енглески сликар Сер Џон Лавери и Д. С. Мекбл, директор чувене галерије Валас (Уа асе СоПесНоп) у Лондону; иначе су међу осталим, још предавали Сер Томас Џексон, члан Британске Академије, о »Црквама и Архитектури Србије«, и Сер Артур Еванс о Далмацији. — Кад је позната издавачка радња у Лондону Шат 4: Могбаје одлучила да изда монографију о Мештровићу, са репродукцијама фотографија његових скулштура (што је у оне критичне ратне дане, 1918, већ само по себи значило једно нарочито одликовање), пристали су од прве речи најбољи и најпознатији уметници и уметнички ној да сарађују на њој: 5т Јоћа Гауегу написао је предтовор, Јатег Вопе одличан чланак о уметности Мештровићевој, женски вајар госпођица Милне песму посвећену своме врпском садругу, Ситон-Ватсон чланак о Мештровићу и Јужнословенској Идеји, а одличан пртач Е, Н, К, Сојнпва не само да је написао чланак о »Мештровићу у нтлеској«, Hero је израдио и библијотрафију свега што је о Мештровићу писано на енглеском. Господин Колинте, који је украсио књигу и неким својим цртежима, изазваним успоменом на Мештровићеве скулптуре, преузео је уредништво популарнот издања овг монографије, која је била. распродата већ два, месеца, по своме изласку. Из те књите — којој нема, још премца на нашем језику — доносимо у следећем поједине делиће, из чланака њених ентлеских сарадника, који ће потврдити ово што смо напред рекли, и по којима се даје лако наслутити каквом је инспирацијом испунио Мештровић најбоље међу британским и светским уметницима и међу људима од укуса и префињене културе. *

» ... Добро се сећам онога дана, у Риму, када сам видео његове радове први шут. Обилазио сам разне павиљоне Међународне Изложбе 1911. Дан је био толао и ја врло уморан. Али кад дођох до СОрпскот Павиљона, који је био скоро цео посвећен делу Мештровића, нестаде умора као да је руком однесен, и ја се осетих у присуству једног великог духа — страшног духа! Орнски јунак, Марко Краљевић, стајао је ту на коњу. То је била најивзравитија статуа, не коњу коју сам икад видео. Опште је мишљење да нема у Европи статуе на коњу која би се могла мерити са Колеонијем у Млецима. али ја морам рећи да је на мене учинио овај Марко Краљевић много јачи утисак нето углађена и до у танчине израђена творевина, Верокијева. У скупу Мештровићевих скуштура што их донесоше у Лондон и изложише у Викторија и Алберт Музеуму године 1915, као и у оном на изложби Графтонских Галерија 1917, показала се иста необична и заносна лепота. Истину вам кажем, они који су видели те скулптуре, могу себи створити појам о не друго већ божанској величини овога дела, и морали су осетити да је Србија дала, свету "нову светлост да је предаје даље у наслеђе новим нараштајима. «

John Lavery.

= «474